Савјетник предсједника Републике Српске Бранислав Окука рекао је да се реалност и чињенице никада не могу оспорити, колико год се неко трудио, па се тако не може оспорити и да је Сарајево исламска касаба и да од некадашње мултиетичности нема ни слова М.
"То што је торањ у бојама заставе Републике Српске на Требевићу појединци у Сарајеву сматрају провокацијом управо је потврда чињенице да све што није муслиманско не ваља и 'провоцира' муслимане. Не разумијем зашто некоме у Сарајеву може да смета свјетионик на територији града Источно Сарајево!? Српски народ је протјеран из Сарајева и сада, изгледа, према схватању садашњих тамошњих становника, не смије ни у Источном Сарајеву да ради шта жели већ треба ваљда за све да тражи дозволу Бењамине Kарић и новопечених Сарајлија", истакао је Окука.
Он је упитао да ли се било ко у Сарајеву уопште запита и замисли да ли је провокација махање заставама ИСИЛ-а и такозване Армије БиХ под којима су у протеклом грађанском рату муџахедини и муслимански ратници клали, мучили и убијали Србе широм Федерације БиХ!?
"Прихватите једном чињеницу и истину - Сарајево је мртав град из којег сте протјерали више од 150.000 Срба и не каже се узалуд да су сарајевски Срби највећи страдалници протеклог грађанског рата у БиХ. Након убиства српског свата у центру Сарајева, код Старе цркве, у марту 1992, у миру, први Срби у страху за своју будућност кренули су на пут без повратка, а неколико година касније, у зиму 1996. године отпочео је масовни егзодус наших сународника", подсјетио је Окука.
Kолико год муслиманско Сарајево извртало чињенице и покушавало да фалсификује историју, рекао је Окука за Срну, трагичне и потресне сцене избјегличких колона сарајевских Срба са завежљајима, иконама породичних слава, и дрвеним ковчезима са тек ископаним костима својих најмилијих обишле су свијет.
"Те трагичне и потресне слике ушле су у историју, и то не можете оповргнути. Истина је неумољива, а чињенице необориве. Нажалост, то је град у којем су убијени угледни љекари, професори, интелектуалци и то је истина. То није више град, већ касаба у котлини на коју се пружа поглед са Требевића на којем је подигнут свјетионик - симбол Источног Сарајева и један од обиљежја за сјећање и памћење на чињеницу ко је живио у Сарајеву и ко га је градио заједно са својим сународницима који су их касније убијали, мучили и злостављали", нагласио је Окука.
А шта мисле о Србима садашњи становници Сарајева, скоро три деценије од окончања грађанског рата у БиХ, рекао је он, говори и, како кажу, "шаљиви" транспарент "Синоћ провокација, данас пос'о ФБиХ" уз ратну заставу такозване Армије БиХ под којом су убијали, палили и пљачкали.
"Срби не долазе на посао у ФБиХ, већ долазе на своја радна мјеста која им припадују по слову закона и устава, и који им сигурно нису дале 'Саралије'. Наравно, да ће долазити на посао, јер су то њихова радна мјеста, и након радног времена враћати се својим кућама у Источно Сарајево све док постоји БиХ оваква каква јесте. Ту вам, на вашу жалост, не могу помоћи ни разни ликови попут Мајкла Марфија и Kристијана Шмита", нагласио је Окука.
Градоначеник Источног Сарајева Љубиша Ћосић рекао је да је торањ у бојама заставе Републике Српске на Требевићу од синоћ свјетионик Источног Сарајева и дио је активности у стварању културе памћења и сјећања у намјери да се зна колико дуго Срби постоје на овим просторима.
