Заштита националних интереса, јединство, привредна сарадња, чување традиције, то су неки од циљева постављени на првом Свесрпском сабору. Усвојена Декларација о заједничкој будућности српског народа, представља институционализацију српског отпора и потребе Срба да штите своје националне интересе, сматра Зоран Миливојевић, дипломата.
Сматра да је покушај ревизије Дејтона произвео потребу српског народа да нађе формулу за свој опстанак, да пружи отпор, каже Миливојевић. Истиче да је легитимно право да српска обиљежава и 9. јануар и 15. фебруар као празник.
"То је демонстрирано у случају Резолуције о Сребреници , гдје су први пут Бањалука и Београд дјеловали као један тим , усаглашено и имали су прије свега тај државни и национални интерес. Кад кажем државни, мислим на Србију, а кад је ријеч о Републици Српској, имам у виду статус Републике Српске у оквиру изворног Дејтонског споразума", каже дипломата Зоран Миливојевић.
Показана је јавна видљивост јединства Републике Српске и Србије, њихови односи су подигнути на највећи ниво. И то су јасно видјели сви у Републици Српској, Србији, региону, али и Европи и свијету, сматра Александар Павић, политиколог.
"То је јако важан сигнал да се пошаље у овом времену великих превирања , на свјетској, европској и регионалној сцени. Важно је да сви добију поруку да ће Србија да стоји уз Републику Српску, и да смо ми један народ кога не могу да раздвоје вјештачке границе да је отприлике напад, пријетња једном је претња за све", каже политиколог Александар Павић.
Никада није било веће потребе да се Срби окупе око важних тема и тековина. Све је окупила Српска православна црква каже Владимир Васић, социолог. Очекује да је сабор и почетак смиривања тензија међу Србима у региону.
"Показало се и политичко, и национално и црквено јединство што је заправо најважније. Наравно, имате увијек друге стране неке људе који нису задовољни. Мислим да би требали сад, у политичком смислу да се те релације амортизују и да на један начин пошаљемо поруку да је српски народ и српски интерес и српска политика изнад свих партијаша, свих политика и то просто мора да буде. Чини ми се да смо сами себе изненадили да можемо бити јединствени и ја се надам да је овај сабор само почетак српског јединства, почетак смиривања тензија првенствено између Срба у региону", каже социолог Владимир Васић.
Представници Срба у региону су договорили наставак економске и сарадње на заједничким пројектима. Потписани су бројни споразуми и меморандуми о сарадњи између министарстава и институција.
"Да ће се доста улагати у енергетски сектор, да ће се улагати доста у инфраструктуру, ево видимо и на дијелу колико Србија заправо и помаже развијање тих неких енергетских пројеката у Републици Српској. Колико се улаже у путну инфраструктуру, саобраћај", каже Васић.
"Дајте ми било какав негативан ефекат за било кога другога у регији. То што ми желимо да имамо боље, јаче и квалитетније односе са Србијом. Имамо исти народ и са једне и са друге стране Дрине зашто наше односе не бисмо унаприједили на највиши могући ниво", каже Бојан Лучић, економиста.
Управо томе се надају сународници са обе стране Дрине, да ће јучерашњи сабор и потписани документи широм отворити врата међусобној сарадњи и напретку.
