Спорна је јер је то локација на којој се налази бивша касарна у којој Хрватска жели да одлаже нуклеарни отпад. Спорно је много тога: близина границе, једна од најчистијих европских ријека, изворишта питке воде, подручје препуно пољопривредних произвођача, фарми, ораница, храна се ту производи.

И на све то, јако трусно подручје. Годинама траје борба са ове стране Уне против одлуке Хрватске о Трговској гори као локацији.

Еколошки активисти су најгласнији мада се, у посљедње вријеме, и институционална борба појачала и уозбиљила. Један човјек из Новог Града посебно се истиче у тој борби. Незаустављив је у намјери да се оспори одлука Хрватске.

Мјесто које може да види из свог родног града никако не смије да буде одлагалиште радиоактивног отпада. 

- Човјече, рођен сам овдје, везан сам за ово овдје, за мене нема боље и љепше. Могу отићи гдје год али морам се вратити овдје јер се ту осјећам како треба. Али, зашто градити будућност на мјесту на неком бурету барута, на некој темпираној бомби - каже Марио Црнковић, Удружење Грин тим Нови Град.

- Трговска гора је увијек жива тема. Када су у питању посљедња дешавања, кренимо од експертског тима који активније ради са академском заједницом. Имамо сада прве научне радове који указују на неприхватљивост Трговске горе као локације за одлагање радиоактивних и других опасних отпада - додаје Црнковић.

Колико је Трговска гора удаљена од кеја у Новом Граду?

- Са ове локације 1.100 метара, али како будемо ишли горе, биће још ближе - каже Црнковић те додаје:

- Оно што је јако важно напоменути, поред експертског тима. Правни тим коначно добија појачање. Да ли је правни тим био добар или не, различите су оцјене. Мислим да су могли више радити бити ажурнији и активнији али направили су правну стратегију, завршена прича. Оно што је сада битно је да добијају појачање. Очекујемо међународну правну кућу из Француске. Напокон можемо очекивати међународне правнике и да аргументима бранимо Трговску гору - наглашава Црнковић.

Са правне стране, како би најављивано појачање требало да изгледа?

- Кад причамо о Трговској гори ми увијек причамо поприлично емотивно. Наравно, како да не причамо емотивно кад неко хоће да ти уништи живот. Не можеш не бити емотиван. Али да бисмо одбранили свој живот морамо се држати стриктно аргумената и то је једна од важности те међународне правне куће. Ок, када дође вријеме за тужбе али приликом сада креирања аргументације, ми ми већ сада имамо негативан утицај на туризам, економију, социјална, демографска и уопштено социјална кретања. Низ је ту негативних утицаја које Хрвати апсолутно занемарују. То су ствари које треба да буду аргументоване и припремљене на прави начин да би могли направити успјех на међународним судовима. То су ствари којих ми морамо бити свјесни, свиђало нам се или не. Поред тога, имамо сад и друге активности које су, морам оцијенити, јако добре. Академска заједница сама по себи се активирала. Имали смо округли сто у Бихаћу, ево сада прије неки дан у Бањалуци гдје имамо неке конкретне закључке академске заједнице из којих ће се извлачити аргументи и користити за правну одбрану Трговске горе - изјавио је Црнковић.

Нећемо дозволити да се одлаже радиоактивни отпад на Трговској гори, једна је од порука која је стигла са Округлог стола у Бањалуци.

Врло јасна порука – приоритет је заштита права на живот и здравље 250.000 грађана који живе у подручју слива ријеке Уне, јер је Трговска гора питање опстанка становништва угроженог подручја.

Јесмо ли довољно јаки и спремни да се ухватимо у коштац на тај начин с тим, с обзиром на то да се овдје ипак говори о земљи чланици ЕУ која крши међународне конвенције, која је дио блока у коме се земље подржавају, а овдје је ријеч и о једној малој БиХ коју ни њене прве комшије не схватају озбиљно по многим политичким питањима и свим другим, па ево и око Трговске горе, иако је у питању потенцијална и врло озбиљна опасност за здравље толико броја људи?

-  Ово је заиста тачна констатација а тај мањи дио питања је сасвим на мјесту. Ријеч је о томе да, у овом случају, то што је Хрватска чланица ЕУ буквално можемо да гледамо на начин да ли је чаша напола пуна или празна. Хрватска има свој ауторитет у ЕУ који ће наравно користити на све начине да изгура тај отпад овдје на границу, али она као члан ЕУ има бројне конвенције. Суд ће то да одлучи. Нису далеко ти међународни судови, ни процедурално ни физички, ми морамо тражити правду. И прије него што тражимо правду, засукати рукаве, ако Марио појединац може да уђе у Европски парламент да то није нормално, зашто не би могао било који доносилац одлука у БиХ, од локалном, кантоналног, Српске, другог ентитета, морамо се сви посложити у један ред да се ово ријеши - каже Црнковић.

Много је проблема и отворених питања, помиње се потенцијална опасност и она у овом тренутку јесте потенцијална. Али, ко може и усуди ли се неко рећи да проблема неће бити? Слушамо о одређеној дебљини арматуре, дебљини контејнера, да ништа не може да исцури, али мало се прича о томе да је ово поручује тако трусно, подложно земљотресима. Видјели смо то, тло се овдје свако мало тресе, ко гарантује да се неће опет десити, ево Уна је ту, изворишта питке воде, људи који производе храну буквално на обали…ко даје гаранције да ће остати потенцијална опасност?

- Једно је обећати нешто а друго је пракса. Ми ћемо се наслушати обећања од Хрватске да ће то бити рађено са највишим стандардима, али како неко да ми гарантује да ће поштовати ако 20 година не ради по нормама, праксама и струци, не поштује своје грађане а тек нас. Потреси, озбиљан ризик, али ако се то не дај боже деси, тад можемо причати о потенцијалним опасностима. Имамо већ сад негативне утицаје, негативно брендирање туризма, ко ће то надокнадити, негативне економске утицаје, из туризма људи не желе да причају о томе, кажу, ако будем причао то је мени негативна реклама. Али разумијем страх људи. Садашњи негативни утицаји, без обзира какве арматуре, какве бачве и отпад, тај негативан утицај ће умножити посљедице. Надам се да ће академска заједница начи начин за ово - јасан је Црнковић.

Пратите нас и путем Вибера