Оно што је посланик Бундестага Михаел Брант изрекао о Републици Српској његов је лични став и његово лично право. Међутим, за БиХ и регион није добро да чланови њемачких институција и виших тијела ЕУ поступају тако – на буквално колонијалистички начин и желе да своје фрустрације промовишу као националне политике.
Овако стручњак за међународне односе и некадашњи конзул БиХ у Франкфурту Лучиано Калужа коментарише интервју посланика Бундестага Михаела Бранта сарајевском „Ослобођењу“, у коме је овај функционер њемачких Хришћанских демократа (ЦДУ) изнио низ увреда и злурадих коментара на рачун Републике Српске, њених институција и предсједника.
За Дејтонски споразум Брант је рекао да се ради о „неправедном договору који је наградио ратне злочине“ и који „крши основне европске и западне вриједности“.
Бошњачки лобиста од ране младости
Према Калужиним ријечима, Брант сличне поруке даје у континуитету. Не ради се о нечему новом нити би његовим ријечима требало давати на значају. Калужа подсјећа да је Брант још од деведесетих година и грађанског рата у БиХ био један од најгласнијих заговорника бошњачких интереса у Њемачкој.
У БиХ дошао је још као студент – био је први страни студент који је након рата уписао Сарајевски универзитет, а радио је и као службеник-добровољац Хашког трибунала. Посланик је Бундестага од 2005, а био је у кругу ближих сарадника некадашње канцеларке Ангеле Меркел.
Када је Њемачка одбила да 2017. уведе санкције Милораду Додику, Брант се таквом ставу огорчено успротивио – у интервјуу за „Аваз“, тражио је од тадашњег њемачког шефа дипломатије да Њемачка уведе санкције Додику. Штавише, тражио је да санкције уведе и комплетна ЕУ.
„Дипломате у Бриселу и Берлину не смију више да буду пуки гледаоци ове ситуације, времена је све мање. Додикова најава о једностраном помјерању граница у Европи је опасна игра ватром. Када осигурач почне да гори, биће прекасно“, рекао је тада Брант.
Сарадња једино рјешење
Да се ради само о личном ставу, Калужа поткрепљује и чињеницом да је прије око мјесец дана министар за европско проширење њемачке покрајине Хесен Манфред Пенц био на радном састанку са предсједником Републике Српске. Разговор је вођен, како Калужа каже, у срдачној атмосфери.
Пенц је пренио поздраве од појединаца из ЦДУ-а, странке којој припада и Брант, као и њемачких институција. Пенц је тада подржао институционални развој републике Српске и БиХ у партнерству са Њемачком, без наметања рјешења и без притисака, наглашава Калужа.
„Дакле, послате су потпуно другачије поруке, оне које јесу примјерене и нормалне у 21. вијеку. И то је у потпуној супротности са овим што је изговорио господин Бранд. Мислим да не треба давати на значају његовој изјави, али треба узети у обзир да је он члан ЦДУ, једне од највећих структура у Њемачкој“, наглашава Калужа.
Њемачка политика и политика Хришћанских демократа према БиХ и Балкану је непромијењена већ деценијама, врло јасно је и директно саопштавана, додаје Калужа.
„Оно што претпоставља да би се у наредном периоду могло десити јесте да се покуша са усаглашавањем и налажење заједничке могућности за сарадњу, како са Републиком Српском, тако и са свим осталим институцијама јер је то једини начин на који цијела регија, заједно са Србијом и осталим земљама може покушати да у партнерству договори за приближавање ЕУ“, закључује Калужа.
