Raste broj pčelara, broj košnica a proizvodnja meda u Srpskoj postaje sve ozbiljnija, čulo se tokom rasprave o Zakonu o pčelarstvu u Parlametnu Srpske.
Izmjenama je regulisana razdaljina između pčelinjaka, pčelari ne moraju biti registrovani kao poljoprivredno gazdinstvo, moći će da računaju na veće podsticaje...
"Ja sam na zadnjem sastanku sa udruženjem pčelara dogovorio da ćemo taj iznos povećati za najmanje duplo, već očekujemo bar 20 KM", rekao je ministar poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva Savo Minić.
"Dogovorili smo sa odjeljenjem za veterinu i dogovorili sa svim ostalim relevantnim, neće biti ni tog troška. to je još da kažem, zaštitćeni smo za 27 KM", dodao je.
Neki poslanici su pčelari sa zavidnim stažom i proizvodnjom. Kažu pčelarstvo je ozbiljan posao, kome treba posvetiti veću finansijsku i materijalnu podršku.
"Kad me pitaju koliko si imao prošle godine meda, kažem oko tonu i 300 kilograma. UUU, kažu hoću i ja. Kad preračunam cijena 20 ili 25 KM, puta 1.300 kg svi bi da uzmu pare ali kad znaš, gospodine Dončiću, da med nije rodio pet godina, sve ovo što sam ispričao treba da radiš svake godine - kuda ćemo onda?", istakao je poslanik NPS-a Dragan Galić.
Pčelare treba bolje uvezati sa turističkim sektorom, naš med geografski zašititi, kvalitet standardizovati i kontrolisati, neki su od prijedloga narodnih poslanika.
"Znači za jednu godinu povećanje za 400 novih pčelara. Isto tako 2021. godine imali smo 207.470 košnica, a 2022. godine 220. 249 košnica. Znači povćeanje 12.800 košnica", kaže poslanik SNSD-a Boris Pašalić.
"Brendiranje meda može biti jedna od strateških proizvoda u turizmu. Svaki turista koji dođe u naše krajeve. Ja sam u Kostajnici predlagala da napravimo turstički klaster", rekla je Diana Čekić, poslanik PDP-a.
Za ovu godinu u Ministarstvu poljoprivrede su planirali da prag od 50 pčelinjih društava spuste na 30, kako bi imali što više konzumenata podsticaja. Čini se da će i pčelarima 'upasti sikira u med'.
