Немогуће је за сваког Србина, гдје год он живио, да постоји Дан државности Србије, а да то није и његов Дан државности, рекао је за АТВ предсједник Републике Српске Милорад Додик поводом обиљежавања Сретења, као Дан државности Републике Српске и Дана државности Србије.
"О Сретењу Срби знају готово све, али ово је заиста први пут да је то званично и датум државности Републике Српске и Србије, и да се обиљежава у заједничким манифестацијама, тако да у тим првим данима ту ће бити у дводневној посјети делегација Србије, предвођена предсједником Вучићем и биће ту министар финансија, здравља и још неки људи у делегацији. Имаћемо академију посвећену управо Сретењу, да то приближимо нашим људима, а сутрадан, значи други дан посјете, 14. ујутру, имаћемо званичне разговоре двије делегације и симболично ћемо на простору нашег храма уз Бански двор и Палату предсједника Републике дигнути на јарболе двије заставе Републике Српске и Србије као трајни подсјетник, да је баш ове године кренуло да се обиљежава Сретење као и Дан државности Републике Српске", каже Додик и додаје:
"Јер је немогуће за сваког Србина гдје год он живио да постоји Дан државности Србије, а да он није и дан државности сваког, гдје се год он налази. Тако и нас. Декларација је то на најбољи могући начин дефинисала и мене је драго што смо у прилици да управо на тај начин конципирамо и проведемо ове активности. 14., 15. и 16. биће низ манифестација у самој Србији. Ми ћемо ићи тамо, наравно, желимо да покажемо да је то јединствен догађај који се дешава и у Републици Српској и у самој Србији.
Додик је говорио о бенефитима саме декларације.
"Учињено је много. Да, имаћемо сигурно за мјесец, два, три, када истакне годину дана, то је негдје на љето, имаћемо заједнички скуп, оцијенити оно што смо радили, знамо шта су нам биле намјере. Декларација је дала одговоре на неке историјске изазове, дала објашњења, тумачења и упутила нас на тај начин да сарађујемо и морам да кажем да су, што се тиче Републике Српске и Србије, да су све институције и владине и министарства, али и оне владине организације створиле и направиле протоколе о сарадњи у реализацији свих питања и свих обавеза које произилазе из декларације", рекао је предсједник Српске.
Додик каже да сада треба да се поправи сарадња са Србима ван Српске и Србије.
"Чини нам се сада треба да поспјешимо и ону димензију сарадње са нашим организацијама Срба изван Републике Српске и Србије, гдје се год он налази и да то приближимо и њима, мада је то сви доживљавају. Скоро сам био у Бечу на састанцима и касније смо имали свечани бал посвећен на Светом Сави и разговарали с људима и сви људи доживљавају то као и свој акт, али је потребно то оперативно учинити и ми ћемо то урадити. Тако да ће и тај бал који је одржавао се традиционално у Бечу бити обухваћен новим дорадама саме те Декларације, али смо и рекли да оно што живот нуди треба да уђе ка обавезу ту декларацију", каже предсједник Српске.
Циљ је да приближимо све наше људи, а то је да припадају једном народу, рекао је Додик.
"Да приближимо све наше људе оном основном, то је да припада једном народу, да их не могу да дијеле по различним основама, па неко каже "босански", неко "косовски", неко овакви, онакви Срби. Не, ми смо јединствен српски народ. То се из политичких разлога и чинило кроз историју, још је Калај то учинио, да од Срба на простору Босне и Херцеговине направи причу о "босанским" Србима у жеље да направи једну нацију коју он сматра да требала да буде "босанска". Ето, то ништа није успјело", рекао је Додик.
Предсједник Српске каже да му смета када му кажу да је лидер "босанских" Срба.
"Па то све мање кажу, бар кад сам ја ту, јер ја се томе одмах супротставим, а многи су имали неугодност, ако то по други или трећи пут ме кажу док сам ја ту. Дакле, оправдања нема. Ту можда можемо да објаснимо и ово. Ја често кажем муслимани.
Онда се они буне зашто ја то кажем. А они сматрају да је нормално да он мени каже да сам ја "босански" Србин. Ја им кажем ја нисам "босански" Србин, ја сам Србин.
И фино их замолим да то не говоре. Е, када ти поновиш пет пута ту квалификацију, онда, извини, ја имам своје квалификације. И оно што сам научио. Не желим никога да вријеђам. Али они са овом квалификацијом... Дакле, "босански" Срби никада нису постојали као идентитет. Ни као нека цјелина. Нису имали своје институције. Ми смо живјели на том простору једне вјештачке земље које се зове Босни и Херцеговина, које је и данас вјештачка.
Она дјелује перманентно да је у некој нестабилности. И посјећена распада. Од самог почетка, дакле, од 1992. до 1995. поготово, вријеме рата, а и од Дејетонског споразума, све до данас. Ово подсјећа на распад, који се то не дозвољава са неког другог центра изван Босни и Херцеговине. И то је тачно. Дакле, међународни фактор који је до сада био снажан, западни, није дозвољавао да се ништа тога ради, да се то помиње. Подузимали су мјере кажњавања. Многима су забрањивали политички рад, неке кажњавали, санкционисали, све то што су чинили само да би избили из главе Србима да се боре за своју идентитету", рекао је Додик за АТВ.
