Годину дана Сарајево је ћутало о процесу против мене, предсједника Републике Српске. Нисте могли чути ни "а" ни "б". Деценију Сарајево ћути о стању правосудног система у БиХ. А, онда је јуче проговорио Авдо Авдић и брутално оголио ствари, поручио је предсједник Републике Српске Милорад Додик у објави на друштвеној мрежи Икс.
Објаву предсједника Додика преносимо у цјелости:
"За предстојећу кризу узроковану пресудом Милораду Додику неће бити крив Суд БиХ нити суткиња Сена Узуновић. Прави кривац је у пензији. И зове се Мајкл Марфи", каже Авдић.
Кључна ријеч је "криза". Зашто би настала криза ако је све у складу с Уставом и законом? Кризе настају када се не поштуjу Устав и закон. Већ у сљедећој реченици аутор текста даје одговор на ово питање. "Бивши амерички амбасадор је идејни творац правног насиља", написао је овај сарајевски новинар, који одлично познаје стање у правосуђу. Над тврдњом да БиХ живи у правном насиљу дубоко треба да се забрине сваки човјек. Овом тврдњом поставио је логично питањe: Када и гдје је правно насиље произвело правду? Правда почива на праву, насиље на сили.
"Да ли се против Милорада Додика води политички мотивисан процес? Бићу слободан и написаћу непопуларно мишљење - да. Процес против Милорада Додика је политички мотивисан. И тачка."
Ово нису моје ријечи, већ ријечи Авде Авдића.
Ко ће одговорити на питање - шта ће политички процес у суду? Политички процеси се одигравају на изборима, у суду правни. Како ће из политичког процеса произаћи на праву заснована пресуда?
"Оптужницу против Милорада Додика је, будимо реални, Тужилаштво БиХ подигло под притиском Мајкла Марфија", каже он. Како послије овога отужно, отрцано и јадно звучи флоскула "независно правосуђе". Како излизано звучи став ЕУ "да се све стране требају суздржати од коментара и да постоји право на жалбу". Коме се жалити? Истима који су пристали да спроводе правно насиље.
“Политички мотивисани процеси не почињу у Суду. Они почињу у Тужилаштву БиХ. Суд БиХ не може улазити у мотиве тужиоца. Суд цијени доказе и процесне радње", даље констатује новинар.
Овдје је заборавио да каже да је тај исти суд потврдио оптужницу коју је, како сам тврди, Тужилаштво БиХ подигло под притиском Мајкла Марфија. Било би драгоцјено чути судију који је потврдио оптужницу под чијим притиском је то урадио. Значи предсједнику Републике Српске се не суди у име БиХ или у "име народа", већ у "у име Мајкла Марфија". Биће више него занимљиво читати образложење пресуде.
Али, вратимо се на почетак Авдићевог текста:
"Бивши амерички амбасадор је идејни творац правног насиља. Није потписник. Потписник је Кристијан Шмит. Али ниједну акцију Шмит не би спровео без притиска Мајкла Марфија, који је из своје канцеларије, док је гладио плишану зебру, издавао јасна упутства. Марфи је суспендовао Устав Федерације БиХ на 24 сата. Кристијан Шмит је то само потписао. Марфи је суспендовао бошњачки глас приликом именовања Владе ФБиХ. Шмит је то само спровео у дјело. Марфи је у Вијеће министара БиХ увукао Милорада Додика. 'Тројка' је само слушала упутства. Марфи је осудио Фадила Новалића, Алису Мутап и друге. Судије Суда БиХ су само изрекле пресуду која им је издиктирана. Под притиском Мајкла Марфија Кристијан Шмит је криминализовао 'неспровођење одлука ОХР-а'."
И ту долазимо до извршиоца радова Кристијана Шмита. Из свега што је наведено произлази да Шмит није "тумач цивилног дијела Дејтонског споразума", већ извршилац Марфијевог налога. Љепота једна. Кристијан Шмит своју моћ не црпи из Устава, Дејтонског споразума, већ из Марфијевих скута. Просто, дивота. Марфија више нема. Ко ће издиктирати пресуду предсједнику Републике Српске, а коју ће судија потписати? То није написао, али вјерујем да зна. Како ће пресуда која полази од наметнуте воље и правног насиља бити заснована на праву и закону. Е, ово нико не зна.
