Милан Тепић је у ваздух дигао себе и касарну ЈНА у Бјеловару. Није хтио да хрватским паравојним формацијама преда складиште са оружјем.
Предсједник Савеза Срба из региона Миодраг Линта указује да у Хрватској нико није осуђен због стријељања три официра и шест војника који су се предали након заузимања касарне у Бјеловару 29. септембра 1991. године, као и у многим другим случајевима. Мајор Тепић је постхумно проглашен за народног хероја. Његово име носе улице у градовима Србије и Републике Српске. Војска Републике Српске је установила посебан Орден за заслуге у рату.
Малих, великих хероја протеклог рата било је још. Тридесетак година касније, да не би постали заборављени, Милијана Кос, уредница информативног програма АТВ-а доноси једну од таквих прича.
Пуних 30 година под Мајевицом се препричавају ратне страхоте. Памти их Стево Гајић из старог Угљевика. Мијеша шљиву, чачанку, у ракијском чабру и присјећа се тих деведесетих. Горјела је, каже, цијела Мајевица. Дођеш, прича, са ратиште па на ратиште.
Пуцало је на све стране. Пуцало је на њивама, у шуми, по путу. Али, пуцало је једно јутро и на кућном прагу. 13. септембар памтиће Гајићи и комшије цијели живот. Тог се јесењег дана смрт надвила на село. Непријатељска војска буквално је упадала у куће. Драган Гајић тада је имао једва 14 година. И храброст пред којом многи могу да се клањају.
А Драган Гајић, сада одрастао човјек, отац, син, супруг, о свему помало и невољко прича. Скроман је, описаше га тако и комшије. Био је рат, није се пуно размишљало. Само је знао да мора да одбрани породицу. Детаље из тог кобног ратног септембра причао је у нашој емисији ТЕТ-а ТЕТ.
Прошао је рат, сјећања не пролазе. И не треба да изблиједе. Ипак стари Угљевик има своју причу о херојству. Има ово село разних прича па и о томе како је локална власт у Угљевику бринула о путевима и електро мрежи около, али не и поред њихових кућа.
Снашли су се, кажу у овом селу, а осталима нека иде на образ. Они су свој освјетлали септембра 94-е. Горда је Мајевица. Домаћини за похвалити, барем они који су нас угостили уз ракијски котао. Историју су исписали, ваља гледати у будућност. Родила је ове године добро њива, а Бога ми и шљива...
Комплетну причу о херојству Гајића погледајте у видео прилогу:
