Почетак 1993. обиљежило је убијање Срба на Божић у Кравици, Скеланима, као и убијање и бацање у јаму "Казани" сарајевских Срба. За то нико није одговарао, а издавањем Атласа злочина над Србима исказује се поштовање жртвама, али и трајни доказ страдања једног народа.
"Нажалост, свјетска јавност, а и правосудне институције, што је поготово поразно, су нијеме за ове злочине и свједочимо да је јако мало правосудних процеса када су у питању српске жртве, те на овај начин дајемо омаж српским жртвама, а уједно остављамо трајни монумент“, рекао је вршилац дужности директора Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица Виктор Нуждић.
"Ми прво морамо да памтимо, да будемо свјесни на који начин су наши сународници убијани, да анализирамо, да их се сјећамо, да их не памтимо по њиховим џелатима него да их памтимо по њима. Први и други том Атласа су битни јер они реконструишу животне приче жртава“, каже асистент на Факултету политичких наука у Бањалуци Синиша Симкић.
Више од 2.500 хиљаде српских цивила и припадника сеоских стража страдало је у Подрињу на кућном прагу. Цијеле породице су затране.
"У размаку од девет дана попаљена је сва српска комплетна имовина, побијено све што је стигло да се побије, убијани су цивили, жене, старци, убијани су и они који су спас тражили у Србији“, рекао је предсједник Скупштине Републичке организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Бранимир Којић.
"Јако је важно документовати, написати, забиљежити све што се дешавало у протеклом Одбрамбено-отаџбинском рату и свим другим јер уколико чињенице нису забиљежене чињенице ће бити заборављене“, каже ректор Универзитета у Бањалуци Радослав Гајанин.
А то Република Српска и њен народ неће дозволити, јер народ који заборавља је народ коме се историја понавља. До сада је у Атласу злочина над Србима документовано страдање Срба 1992. и 1993. године, а планирано је и документовање злочина и из 1994. и 1995. године с акцентом на жртве и њихову судбину.
