Разградња Дејтонског споразума дефинитивно је крај БиХ. Једини модел који је био прихваћен није се реализовао - јасна је порука предсједника Српске. Република Српска увијек се позива на право, каже Милорад Додик. У посљедње двије деценије на сцени и међународном плану није владавина права него правила. Међународни фактор је тај који не поштује ниједан споразум постигнут на овим просторима.
"Тако је БиХ постала плијен група, разних неформалних група широм свијета које су овдје вршиле експеримент а побјегли од основног правног документа који се зове Устав БиХ игноришући га до цјелости. Данас имамо ситуацију потпуног апсурда који је веома тешко ријешити и не вјерујем да у БиХ постоји рјешење за њу саму. БиХ није успјела са Уставом, то не жели да поштује Сарајево, покушавају да искорите тај документ за прогон нас у Српској“, рекао је предсједник Републике Српске Милорад Додик.
Оно што постоји у БиХ у овим тренуцима је нешто што нигдје нема у свијету. Чак ни колонијални императори нису имала овлаштења каква данас има неко ко се лажно представља као високи представник, сматра први човјек Владе Српске.
"Ми само желимо да радимо по Уставу а ови људи су рекли Устав је нешто чега треба да се држи било који званичник било које земље ми то радимо и тако ћемо наставити“, каже предсједник Владе Републике Српске Радован Вишковић.
Кризу у БиХ направио је Кристијан Шмит. Као побједник из те кризе изаћи ће Република Српска, каже Жељко Будимир, јер су право и правда на њеној страни. Осим тога, Српска за разлику од политичког Сарајева не прави никакве завјере.
"БиХ има један проблем а то је што није спремна за доколонизацију своје свијести а посебно политичко Сарајево. Ми се налазимо у једној ситуацији гдје је један дио државе - ФБиХ жели политичко туторство која је нека врста неоколонијализма и која нас је довела у ову ситуацију да Устав као највиши политички правни акт више ништа не значи“, каже министар за научнотехнолошки развој и високо образовање Жељко Будимир.
Уставну кризу није могуће ријешити насиљем нити поништавањем воље једног народа, порука је и Ненад Стевандића. Додаје, да је постојала тежња која је сада и радикализована а то је да Срби изгубе статус народа и да их третирају као "неке грађане" па самим тим легално изабрани народни представници не би више представљали оно што у Дејтонском споразуму пише а то је да постоји представљање ентитета и народа без којих се не могу доносити никакве одлуке.
