Добар занатлија и у Републици Српској може добро да заради, изјавио је Срни Урош Ристић из Теслића који се након три године рада у Њемачкој вратио у родно мјесто и регистровао предузеће у којем за послове електромонтаже и постављања система видео-надзора ангажује неколико радника, а због обима посла планира да фирму чак пререгиструје у друштво са ограниченом одговорношћу.
Ристић је истакао да је по повратку у Теслић морао да одговара на питања суграђана и и родбине зашто је одлучио да се врати, као и на коментаре оних који су остали у Њемачкој и сматрају да ће се он тамо поново вратити.
"Ја никог не слушам и идем по свом. Имам свој став, али и знање. Мени се овдје свиђа. Могу добро да зарадим. Могу себи да одредим радно вријеме и када ћу отићи на кафу", рекао је Ристић.
Он је напоменуо да се мора радити - гдје год.
"Важно је да си добар у свом послу, спреман ризиковати и бити мање подложан негативном утицају средине", истакао је овај двадесетпетогодишњак, по занимању електричар, који је по наговору вршњака 2021. године одлучио да срећу пронађе у Њемачкој, радећи за приватника са подручја Теслића на градилиштима у Хајделбергу и Мајнхаму.
Ристић се у Теслић вратио прошле године, након што је у Њемачкој радио од 10 до 13 часова дневно, шест дана у седмици, мање-више послове помоћног радника.
"Наш човјек као послодавац у Њемачкој више те цијени када познајеш страни језик него шта знаш да радиш. Наши људи су тамо ангажовани за послове шегрта - штемају, разводе, буше", навео је Ристић.
Он је истакао да је по питању односа према послу катогеричан и више поштује њемачку пословну етику и њихов однос према раднику, било да је странац или домаћи, него што га имају послодавци са подручја бивше Југославије.
Ристић је рекао да му није одговарао такав темпо живота, у односу на Теслић гдје је, како је рекао, много опуштеније.
"У Њемачкој сам знао устајати и у 3.00 часа ујутро. Одеш на градилиште, припремиш се и радиш све до 17.00 часова. Вратиш се у смјештај а већ је 21.00 час, и само ти је да легнеш и да спаваш", присјетио се Ристић.
Он је навео да му је у том периоду субота послијеподне, када се врати са градилишта, била предвиђена за прање веша и набавку личних потрепштина јер, како је истакао, у недјељу немаш воље ни за шта.
Ристић је напоменуо и да му је тешко падао и долазак кући једном мјесечно.
"Када се одлучиш да одеш ти си странац и тамо и кући", искрен је Ристић.
Он је оцијенио да се у иностранству, док није кренуло са вирусом корона и дешавањима у Украјини, иоле могло живјети, зарадити и нешто уштедјети.
"Након тога почела су поскупљења трошкови станарине, режија, хране. Прескупо", навео је Ристић и додао да је за трошкове смјештаја у заједничком стамбеном простору плаћао и до 600 евра, с обзиром на то да су трошкови већи што је и град већи.