Америчке санкције које трпе фирме у Републици Српској забрањене су нормама међународног права. Основ да ударац узврате тужбом против Министарства финансија САД-а имају сви оштећени радници тих компанија. Посебно се то односи на медијске раднике, чијим санкционисањем је поред радног права ударено на слободу говора, увјеравају угледни правници.
"Забрањивање радницима да раде своје послове у фирмама од којих живе њихове породице и све остало је нешто за шта се могу водити судски спорови против Министарства финансија САД-а, јер је оно одговорно за сву штету коју проузрокује на начин који није у складу са стандардима“, изјавио је Витомир Поповић, професор на Правном факултету Универзитета у Бањалуци.
Противправно увођење санкција, чак и без доказивања тврдњи довољно говори о бахатости америчке администрације у БиХ. Да би показали одговорно руковођење, сви нивои домаћих власти дужни су да се боре против повреде надлежности институција. Чињеница је да они који су радо прихватили одговорност да обављају кључне функције и нису протеклих дана показали спремност да се изборе за интересе грађана, радника и њихових права.
„Постоје принципи који су недодирљиви, постоје ствари које су недодирљиве, а то су надлежности Републике Српске и наше ингеренције које смо стекли чак и овако очерупаног Дејтона до данас морају бити очувани по сваку цијену и ту се мора подвући црвена линија без обзира којем политичком спектру припадате или у којем сте дијелу неке јавности“, истакао је политиколог Војислав Савић.
Да све буде горе, у политичком Сарајеву које је окосница проблема, још не виде страни удар на независност институција. Сав апсурд санкција открива и чињеница да пред домаћим правосуђем нису покренути предмети против компанија и лица чија су имена на црној листи. Слијепи су и на потпуни заобилазак Регулаторне агенције за комуникације на нивоу БиХ, директно надлежне за дозволу рада и контролисање свих електронских медија.
„С обзиром на чињеницу да ми имамо регулаторно тијело, то јесте регулаторну агенцију за комуникације којој је одговорна за рад медија и која треба медије да прати и да их, наравно, кажњава, али у складу са нормативно прописаним стандардима. То јесте, ако одређени медиј крши оне нормативе који су донесени на нивоу БиХ и оних који су донесени на нивоу Републике Српске, у том случају медиј треба да одговара“, сматра Анђела Купрешанин Вукелић, шеф катедре за новинарство и комуникологију на ФПН УНИБЛ-а.
Поред тога што су одлуке Амбасаде САД-а противне правним чињеницама, и они ријетки одговори који пристижу из те институције косе се чак са здравим разумом. Један од таквих адресиран нам је јуче, у којем су одговорност за посљедице санкција пребацили на банке које амбасада, такође, уцјењује.
