Синиша Симикић, асистент на Факултету политичких наука у Бањалуци каже да је 9. јануар својеврсна брана која је штитила Србе да им се не догоде злочини из Другог свјетског рата.
"9. јануар је један од историјски датума који накој 30 година можемо посматрати као камен темељац у нашој историји. Све ово што ми живимо фактички не би постојало на овај начин да није било те скупштине 9. јануара, односно да ти посланици нису прогласили Републику српског народа у БиХ која је касније са доношењем Устава и осталих законских рјешења добила овај обим", каже Симикић.
Он истиче да се 9. јануар с правом може посматрати као њен рођендан и својеврсан симбол слободе јер је са њим Српска и српски народ у БиХ одлучио за свој пут и није дозволио да се његова воља занемари и прегласа. "То је главна порука деветог јануара, а то је да се живи свој на своме", поручио је Симикић.
"Не треба занемарити чињеницу да у тренутку проглашења Републике српског народа је владао мир. Отворени ратни сукоби још нису започели, започеће првог марта. Република је проглашена у миру. Оно што је претходило проглашењу Републике је изјашњење грађана на плебисциту 7. новембра 1991. године о останку у Југославији. Можемо и са те стране рећи да је проглашење Републике Српске имало и легитимитет и легалитет. Девети јануар је симбол слободе, као и неки други датуми како у БиХ. Издвојићу и 9. мај који прославља руски народ, али га и српски народ доживљава као побједу над највећим злом у 20 вијеку. Уводим и 9. мај у контекст не случајно. Све што смо сматрали да је поражено 9. маја 1945. године се некако вратило. Имали сте злочине над Србима 1992. године или 1991. у Хрватској. Чинили су то људи са усташким обиљежјима као и 1945. године. То су српски представници осјетили и 9. јануар је био својеврсна брана да се не догоди све оно што се догодило током Другог свјетског рата", каже Симикић.