Годинама ово постоји широм свијета, с циљем хитног предузимања мјера и радњи на њиховом проналажењу. Српска верзија "Амбер алерта“ подразумијева да, у случајевима нестанка малољетника, објаве путем различитих средстава информисања, Интернета, СМС порука, екрана на банкоматима, као и на аутопутевима и аеродромима могу да допру до грађана који ће памтити лице дјетета и потенционално га уочити или ако имају више информација обратити се надлежним органима. Важно је да се у овај проблем укључе све институције, али и појединци. 

- Ово је један посебан искорак који се односи на ситуације када би наша дјеца могла бити проглашена несталим или буду отета, и морам одмах рећи на срећу у Републици Српској у протеклих пет година немамо ни један такав случај. Дакле, ради се о томе да МУП и тада и сада предузима низ мјера радњи одмах по сазнању по пријави о нестанку дјетета и да имамо и сада довољно законодавства, снаге и оперативног и нашег усмјерења свих других институција кроз постојеће законе који дјелују у Републици Српској - изјавио је Синиша Каран, министар унутрашњих послова Републике Српске.

Систем за хитно обавјештавање јавности у Србији је почео са радом претходне године. Она је прва земља у региону која је увела ову платформу на иницијативу Игора Јурића директора Центра за несталу и злостављану дјецу чија је кћерка отета и сурово убијена 2014. године.

У Србији је само у 2023. години пријављено 1.525 нестанака малишана, али се систем "Пронађи ме" не активира сваки пут. Уколико је у питању дијете које је побјегло од куће, механизам се не активира, осим у специфичним околностима и то обично када је дијете млађе од 13 година, дакле када дијете није у тинејџерском периоду.

У активирању система, главну улогу има полиција.  

- Критеријуми су прије свега да је дете животно угрожено. То је основни критеријум. Међутим уколико је нестало дијете особа са инвалидитетом, или неким обликом инвалидитета, систем ће се покренути, уколико је дјетету потребан неки медикамент, лијек за нормално функционисање, а нестало је, систем ће се покренути. Када нестане дијете које је млађе од седам година, дакле сасвим је логично да дијете у том узрасту не може да се брине само о себи и да је угрожено, чим је на улици, систем се покреће. То су само неки од критеријума и када се они испуне онда се систем покреће, нису критеријуми у свим земљама исти па тако и Република Српска када буде имала свој систем највећи дио ће се преузети из система из Србије, али можда ће размишљати да се евентуално неки од критеријума коригују - каже Игор Јурић, директор Центра за несталу и злостављану дјецу.

По први пут у Србији овај систем је активиран у случају нестанка двогодишње Данке Илић. 

Оно што је било познато и прије него што је активирана платформа јесте да постоје одређени технички недостаци, да мобилни оператери немају капацитете да у једном моменту обавијесте све грађане и кориснике мобилних уређаја о нестанку, каже Игор Јурић.

Ради се на увођењу такозваног бродкаст канала, путем којим се јавност преко базних станица може обавијестити о нестанку дјетета. Договара се и да мрежа Вибер постане дио платформе "Пронађи ме". 

- По први пут он је у Србији активиран тада када је тестиран 25. октобра, али пут када није била лажна узбуна је тај 26. март када је нестала дјевојчица Данка Илић, могу да кажем да је систем добро обавио свој посао, да су медији урадили све оно што се урадило, имали смо малу мањкавост, а то је СМС порука то је проблем техничке природе, јер ни један мобилни оператер не може у тако кратком року да обавијести све своје кориснике. С обзиром да у Србији има око 10 милиона мобилних претплатника, није могуће да се они обавијесте истог момента, него се парцијално шаљу СМС поруке и због тога су неки људи добили у седам сати након што је систем пуштен и активиран, а неки су поруку добили негдје око 10 сати увече и то је проблем, али држава и МУП ради интензивно на томе тако да ће се у будуће грађани обавјештавати не путем СМС порука, него неким другим каналима. Путем базних станица и то ће омогућити да сви у истом моменту буду обавијештени - додаје Јурић.

Карактер једног друштва се мјери односом према дјеци, а на примјерима из свијета, али и региона видљиво је одсуство емпатије.

Увођење оваквог система у Српској је добро, али показује и у каквом то свијету заправо живимо, сматрају социолози.

Нестанак дјетета је трауматично искуство, требало би се радити и на подршци родитељима у таквим тренуцима. 

Више у прилогу:

Пратите нас и путем Вибера