Посланик СНСД-а у Народној скупштини Републике Српске Дамјан Шкипина истакао је да су 4. и 5. август најтужнији дани у новијој историји српског народа, када је у злочиначкој акцији хрватске војске и полиције "Олуја" убијено готово 2.000 Срба, док је њих више од 200.000 брутално протјерано из својих домова и кренуло на пут неизвјесности.
"Олуја је злочин без преседана, испланиран са највишег врха тадашње Хрватске, на челу са Фрањом Туђманом. Циљ је био исти као и у вријеме усташке Независне Државе Хрватске (НДХ) - да Хрватска у потпуности буде очишћена од Срба и да се затре сваки траг њиховог вјековног постојања на том просторима", нагласио је Шкипина за Срну поводом обиљежавања 29 година од страдања српског народа у хрватској акцији "Олуја".
Оно што је почео усташки поглавник Анте Павелић, нагласио је Шкипина, завршили су Фрањо Туђман и Анте Готовина, а то је етнички чиста Хрватска без Срба.
Он је подсјетио да је одлука о овој бруталној акцији донесена 31. јула 1995. на Брионима када је на састанку са тадашњим војним и полицијским врхом Туђман рекао да је тема састанка наношење таквих удараца српском народу да они практично нестану са простора Хрватске.
"Четири дана касније у 5.00 часова отпочео је комбиновани напад стотине хиљада хрватских војника и полицајаца на цјелокупну територију Републике Српске Крајине, чијим окончањем је досањан усташки стогодишњи сан, идеал, тежња и жеља о стварању етнички чисте Хрватске", рекао је Шкипина за Срну.
Он је нагласио да је ова монструозна и добро испланирана акција, за коју нико није одговарао, очигледан примјер геноцида - међународног злочина намјерног, потпуног или дјелимичног уништавања националних, етничких, расних и религијских група, који представља најтежу врсту злочина против човјечанства.
"Српски народ су побили, протјерали, гранатирали у избјегличкој колони, а њихову имовину опљачкали и претворили у прах и пепео. То је та страшна `Олуја` која је `протутњала` Хрватском и очистила је скоро потпуно од Срба", указао је Шкипина.
Он је навео да су они који су имали срећу да преживе овај брутални злочин кренули на пут неизвјесности, не знајући ни гдје ће заноћити, ни шта их на том путу очекује.
"Све што су деценијама градили и стварали остало је далеко иза њих, попаљено и опљачкано, претворено у прах и пепео, а пред њима је било безнађе. То је једна од великих трагедија и усуд српског народа. Те слике изморених, гладних и жедних људи са завежљајима у непрегледној избјегличкој колони на прашњавим путевима, засипаних гранатама, најпотресније су слике које смо гледали деведесетих година прошлог вијека, вијека највећег страдања српског народа", рекао је Шкипина.
Он је рекао да је слична судбина задесила и више од 150.000 сарајевских Срба који су по снијегу, зими и мразу, након потписивања Дејтонског мировног споразума, заједно са мртвим сродницима кренули пут тадашњег Српског Сарајева тражећи спас и коначни спокој за своје преминуле, које нису хтјели да оставе непријатељу јер су знали да ће се и над њима мртвим брутално иживљавати опијени мржњом према свему што је српско.
Шкипина је нагласио да су то биле најпотресније сцене и страшне трагедије српског народа у новијој историји које никада не смију бити заборављене ради будућих генерација, али и предака.
"Да опростимо, тешко је, да заборавимо још теже. Нити можемо, нити смијемо, јер ако заборавимо страдање властитог народа заборављамо своју историју, губимо садашњост и будућност, а наша садашњост и будућност је Република Српска, јер је она гарант нашег опстанка и битисања", поручио је Шкипина.
Стога је, рекао је Шкипина, од великог националног интереса одлука предсједника Републике Српске и Републике Србије Милорада Додика и Александра Вучића од 2015. године да Српска и Србија, које су прихватиле највећи број прогнаног српског становништва из Хрватске, заједно обиљежавају Дан сјећања на страдале и прогнане Србе у "Олуји", чиме су допринијели да ово зло никада не смије да се заборави.
Злочиначка акција "Олуја" почела је 4. августа 1995. године офанзивом хрватске војске и полиције, те јединица ХВО-а на подручју Баније, Лике, Кордуна и сјеверне Далмације.
Дан касније, 5. августа, хрватска војска је ушла у готово напуштен Книн и истакла заставу Хрватске, док су се колоне избјеглица упутиле ка Српској и Србији.
Према подацима "Веритаса", током "Олује" из домова је протјерано више од 220.000 крајишких Срба, а на евиденцији се налазе имена 1.893 погинулих и несталих Срба из ове акције и послије ње, од чега 1.236 или 65 одсто цивила, од којих су око три четвртине били старији од 60 година.
Међународни суд правде је у пресуди из фебруара 2015. године "Олују" оквалификовао као етничко чишћење, али не и као геноцид, мада свјетски експерти за ту област тврде да је та операција имала све карактеристике геноцида.
У Лозници ће сутра бити обиљежен Дан сјећања на прогнане и страдале Србе у хрватској војно-полицијској акцији "Олуја".
Овогодишњи домаћин обиљежавања је Одбор Владе Србије за његовање традиција ослободилачких ратова, у сарадњи са Одбором Владе Републике Српске.
