Спољна политика БиХ, чије је вођење у надлежности трочланог Предсједништва, више не постоји послије свега што се дешавало у вези са резолуцијом о Сребреници, чији је најважнији циљ био да се подјеле између Срба и Бошњака учине трајним и непремостивим, сматра предсједник Скупштине Брчко дистрикта Синиша Милић.
Милић је рекао Срни да је главни утисак и највећи проблем то што се показало да спољна политика БиХ више не постоји.
Он је упитао да ли сутра протестну ноту у име БиХ могу добити земље које су гласале против или су биле уздржане од гласања, или оне које су подржале резолуцију, или и једни и други, што би био врхунац апсурда, али и најилустративнији приказ стања у коме се налази спољна политика, односно сама БиХ.
Милић је рекао да ниједна политика у БиХ нема разлога за задовољство након гласања о резолуцији о геноциду у Сребреници, наводећи да чак двије трећине човјечанства није стало иза тог формалног политичког акт због чега Бошњаци не могу бити задовољни.
Срби, каже, не могу бити задовољни јер је, иако је окарактерисана као "мање важно питање" о коме се одлуке доносе простом, а не двотрећинском већином, формално, ипак, усвојена.
Према његовим ријечима, резултат гласања је потврдио да политички утицај колонијалних сила и даље постоји, али је све слабији, понестаје им снаге.
Милић је истакао да се процесом помирења, што се показало и у Њујорку, не може управљати из страних амбасада јер они, имају своје интересе.
"Помирење је унутрашњи психолошки процес до кога се не долази једностраним декларацијама и резолуцијама којима се више од трећине становника или пола државе, проглашава непријатељем, док се, истовремено о злочинима геноцида почињеним над тим истим, страдалничким, српским народом у 20. вијеку ћути, и то од појединих спонзора и коспонзора резолуције", истакао је Милић.
Након Њујорка, оцијенио је Милић, на добитку су једино они који су све ово и "закували".
"Не могу се отети утиску да је најважнији циљ резолуције био да се подјеле између Бошњака и Срба, по сваку цијену, учине трајним и непремостивим. Баш као и између Руса и Украјинаца", рекао је Милић.
Он је истакао да Срби и Бошњаци, којих се ово највише тиче, морају да покажу одговорност и да што прије енергично и недвосмислено одбаце политичке мотиве који су у позадини цијеле приче о резолуцији.
Упитао је и шта ће се десити ако српска политика, с пуним правом, устане са резолуцијама о њемачким злочинима у Другом свјетском рату или о геноциду који је почињен у Јасеновцу и другим стратиштима у тадашњој НДХ?
"Хоће ли то помоћи интеграцијама унутар БиХ, али и БиХ у ЕУ, да ли ћемо након свега почети убрзано да градимо ауто-пут од Сарајева ка Београду, или ће бити настављен наш суноврат у прошлост? Шта је извјесније", пита Милић, који је и предсједник брчанског одбора СНСД-а.
Штета, која је учињена, каже Милић, мора се контролисати и то директним дијалогом у БиХ, без посредника, спонзора и коспонзора.
Генерална скупштина УН усвојила је антисрпску резолуцију о Сребреници за коју су гласале 84 државе од укупно 193 чланице УН. На гласању је 87 држава било против и уздржано, док 22 земље нису гласале, што чини 109 земаља које нису подржале тај спорни документ.
Ову резолуцију, која је иницирана без одлуке Предсједништва БиХ, гласом је подржао и представник сталне мисије БиХ у УН који је тако наступио као представник искључиво Бошњака, а не сва три конститутивна народа.
