Милијана Мићић сваке године долази на Нови Зејтилних како би одала почаст своме оцу и свим борцима Сарајевско-Романијске регије који су себе уградили у темеље Републике Српске. 29 година је прошло, каже Милијана, а сваким даном је све теже.
"Мој отац је погинуо у Илијашу 92. Године, 15.06, у Илијашкој бригади и ту је био сахрањен али послије рата смо га извукли ту на Соколац", каже Милијана Мићић.
На новом Зејтилнику је наглашено је да је народ ових простора цијели рат бранио и одбранио своја огњишта, али да је након потписивања Дејтонског мировног споразума, све морао да напусти. Борци који су дали животе за слободу уписани су златним словима у српску историју порука је и одбора Владе Србије.
"Ову регију је бранио Сарајевско-Романијски корпус који је за себе везао први корпус ТЗВ Армије БиХ који је бројао бар пет пута више војника него што је то имао овај корпус", рекао је Небојша Видаковић, помоћник министра рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске.
"Оно што је порука дана, можда због саме симболике и неких других празника и датума који се данас обиљежавају да Срби никада нису водили освајачке ратове. Српски официри, витезови, српски борци никада нису чинили злочине и геноциде, нити су силовали, нити убијали жене и децу. Српски борци су се увек часно борили за част отаџбине, крст часни и слободу златну", каже Зоран Антић, државни секретар у име Одбора Владе Србије.
Изасланик српског члана Предсједништва БиХ Бошко Томић, који је био и један од учесника у одбрани Сарајевско-романијске регије, изјавио је да је тих дана било тешко, али часно бранити своје, а да се очекивања муслиманских снага нису се остварила.
"У тим неким завршним операцијама је био циљ да се деблокира Сарајево на такав начин што ће на Нишићкој висоравни гдје је наша јединица била да се то пробије и да се тиме потпуно стави у окружење Хаџићи, Илијаш, Илиџа и сва остала мјеста. Оно што они причају да су били окружени, нису били окружени само им њихови нису дали да изађу", рекао је Томић.
"Срби су те 95' године страхујући за своје животе морали напустити одбрањене општине у структури тада Српског Сарајева, порука је била да није било мјеста не само за Србе који су тада одбранили свој град него није било мјеста ни за мртве", каже Бранко Короман, предсједник Скупштине града Источно Сарајево.
У Одбрамбено-отаџбинском рату за одбрану ове регије погинуло је 4.000 бораца из Сарајевско-романијског корпуса, а њихова имена исписана су на зидовима манастира Светог великомученика Георгија на Равној Романији. Непријатељске снаге покушале су извести 35 офанзива и покушаја уништења Сарајевско-романијског корпуса.
Одбрана Сарајевско-романијске регије била је један од најтежих задатака које је извршила Војска Републике Српске, односно Сарајевско-романијски корпус током Одбрамбено-отаџбинског рата.
