To što Ustavni Sud BiH svojim odlukama na silu želi oteti šume od Republike Srpske i proglasiti ih državnom imovinom, nema samo političku pozadinu iz Sarajeva. Jedan od motiva, zasigurno je, smatraju mnogi, i pokušaj otimanja karbon kredita ili takozvanih zelenih sertifikata na koje pravo polaže Republika Srpska. To je ogroman ekonomski potencijal. Tržište emisijama karbon kreditima u svijetu trenutno vrijedi čak do 190 milijardi evra i ima ogroman rast.
"Sigurno je da bi Republika Srpska ulaskom na ovo tržište emisija mogla i bila u prilici da ostavari značajne prihode obzirom na šumski potencijal. Ne možemo se oteti utisku da je negdje u pozadini odluka Ustavnog Suda da se Šume Republike Srpske pokusaju prenijeti na nivo BiH da je neko razmisaljo i o ovome", kaže Srđan Todorović, direktor Fonda za zaštitu životne sredine i energetske efikasnosti Republike Srpske.
O svemu tome piše i Darko Radić, profesor banjalučkog Pravnog fakulteta. Kako pojašnjava, “Kjoto sporazum” o borbi protiv klimatskih promjena predviđa vrlo stroga pravila koja se tiču emisije i redukcije štetnih gasova .
"Svi potencijalni zagađivači i oni koji emituju štetne gasove imaju kvote do kojeg nivoa mogu da emituju određenu količinu ili broj tona ugljen-dioksida ili CO2. Ako zagađuju više od toga, oni moraju da kupe tzv. zelene ili pravilno CER sertifikate, odnosno da investiraju u zemlje u razvoju koje imaju potencijal da kroz svoje šume povuku određenu količinu CO2 iz atmosfere", kaže Darko Radić, profesor Pravnog fakulteta u Banjaluci.
To je samo jedan od razloga zbog čega je veoma bitno da Srpska upravlja svojim prirodnim resursima. Skorijim ulaskom na tržište emisija, Šume Republike Srpske mogle bi da dobiju potpuno novu dimenziju.
Novac bi se slivao, a da Srpska uopšte ne mora da siječe svoju šumu.
