Privrednici sa kojima smo razgovarali smatraju da Privredna komora Republika Srpska politizovana institucija koja ne izvršava svoj posao, da su staromodni i vrlo uporni u svom "djelovanju". Nemaju nikakvih modernih inicijativa, se sve svodi na to da li će se neko od njih pojaviti na dnevniku sa nekom izjavom i suština ih ne zanima.

Takođe, ono što zamjeraju Privrednoj komori RS je to da od ove institucije ne dobijaju ono što bi trebalo za naknade koje izdvajaju.

- Članarina je relativno visoka za neke usluge koje privrednici dobijaju, odnosno nedobijaju, od Privredne komore i uglavnom se tu vrti određen broj firmi koje oni promovišu. Sada je Područna privredna komora Bnjaluka kupila novi prostor u koji su se već uselili. Kako bi sebi obezbijedili novi prostor izvršili su emisiju obveznica, čime su zadužili samu komoru. Malo je neprirodno da se neprofitna organizacija zadužuje emisijom obveznica - smatra sagovornik ATV koji je dobro upućen u djelovanje ove institucije.

Dodaje da je Privredna komora RS u službi samo određenom broju privrednika koji su njoj bliski, kao što je čuveni banjalučki pekar.

- Predsjednik Privredne komore bio je Borko Đurić, sad je u Upravnom odboru. Međutim, po tvrdnjama dobro upućenih, on i dalje rukovidi komorom. Naknade koje privrednici plaćaju Privrednoj komori su zakonski definisane i obračunavaju se na osnovu prihoda. Privrednici su u obavezi da plaćaju naknade kako republičkoj, tako i Spoljnotrgovinskoj komori BiH.

Članarine su zakonski nametnute kao obaveze, međutim malo privrednika ih plaća. One su koncipirane na jedan pogrešan način, a to je da se obračunavaju na osnovu procenta od prometa. Što je suluda varijanta, jer ako s bavite prometom roba i usluga koji imaju vrlo malu maržu, kao što je nafta, kako da platiš procenat od prometa koji je recimo 100 mil KM, a imaš maržu 2 miliona. Tu je i Spoljnotrgovinska komora kojoj se takođe plaća naknada. Ne vrše svoju funkciju, a traže da im se plati - ističe privrednik sa kojim smo razgovarali.

Dalje ističe da su privrednici insistirali da se redefiniše plaćanje naknada, da se napravi novi sistem koji bi imao smisla - da privrednici plaćaju, ali i da dobiju usluge zbog kojih Privredna komra i postoji, te da ne budu vezeni po sistemu koji se prometovao, jer je to nemoguć sistem obračuna.

- Staromodni su, postoje samo radi sebe i vrlo malo pomažu malim i srednjim preduzećima koji su okosnica privrednog razvoja i rasta. Privrednici su saglasni da bi iz tih sredstava koje Privredna komora prikuplja kroz članarinu trebalo da dobiju adekvatnu edukaciju, organizovane izložbe, promocije njihovih proizvoda, i da ova institucija pomaže razvoju privrede.

Opet napominjem, oni postoje sami za sebe, da bi uzeli članarine i imale neku funkciju u pregovorima sa sindikatom. Poredeći ih sa nekim drugim privrednim komorama, shvatite koliko njihov rad nije u službi privrede... Kad hoćete da pokrenete neki posao, da dobijete savjete, da dobijete pravnu pomoć, savjetovanja za vas kao novog investitora itd, na tu temu oni ništa ne rade. To je jedna troma organizacija koja je staromodnog kova i ne služi privredi u smislu preduzetne privrede, malim i srednjim preduzećima. Šta ona radi za neke velika preduzeća, to ne znamo...

Ukidanje naknada

Kada je početkom prošle godine usljed posljedica korona krize predloženo da u sklopu smanjenja nameta privredi bude i ukidanje obavezne članarine prema Privrednoj komori Republike Srpske, privrednici nisu dobili očekivanu podršku ove institucije.

- Privredna komora je samofinansirajuća institucija, koja između ostalog u značajnom dijelu zavisi direktno od članarina privrednih društava. Mi razumijemo u kakvoj se situaciji trenutno nalazimo i naravno da je teško očekivati da u ovom momentu privredna društva plate članarinu. S obzirom na niz aktivnosti i napore koje mi pokrećemo u cilju zastupanja interesa privrede mi moramo da nađemo osnovna sredstva za rad i funkcionisanje - poručeno je tada iz Privredne komore RS.