Предсједник Народне Скупштине Републике Српске Ненад Стевандић упутио је званично писмо предсједници Бундестага Бербел Бас у којем је детаљно информише о статусу Кристијана Шмита у БиХ, који није именован за високог представника сагласношћу Савјета безбједности.
Стевандић је у писму изразио забринутост због Шмитовог мијешања у унутрашње политичке односе БиХ и позвао предсједницу Бас да, у циљу заштите основних демократских принципа и међународног права, позове Кристијана Шмита назад у Њемачку.
Предсједник Народне скуптшине Републике Српске Ненад Стевандић своје писмо подијелио је у 15 тачака, а писмо преносимо у цјелости:
“Уважена госпођо предсједнице,
Обраћам Вам се у име Народне скупштине Републике Српске, а у вези са понашањем њемачког држављанина, господина Kристијана Шмита и његовог статуса у БиХ.
1. Kао што је познато, Република Српска је потписала мировни уговор са неколико држава, укључујући ФБиХ. Овај споразум, парафиран 21. новембра 1995. године и потписан 14. децембра исте године познат је као 'Дејтонски мировни споразум'
2. Дејтонски мировни споразум је окончао мрачни период на овом подручју и стабилизовао регион у протеклих 28 година. Све ово вријеме, Република Српска се бори за поштовање наведеног споразума као и за задржавање његовог правног оквира. С тим у вези, непријатно смо изненађени покушајима њемачког држављанина, господина Шмита, да се без икаквог одговарајућег законског мандата или овлашћења мијеша у унутрашње односе, нарушава Дејтонски мировни споразум, и изазива озбиљну штету народима и ентитетима у БиХ.
3. Сходно томе, високо бисмо цијенили Ваш ангажман којим би се ставила тачка на ово неприхватљиво мијешање унутрашње политичке односе у нашој земљи, као и на став господина Шмита, чији су покушаји интервенција у правосудни систем озбиљно нарушили односе унутар БиХ.
4. Kао што је предвиђено Дејтонским мировним споразумом (видјети Анекс 10, страна 111), стране су се обратиле Савјету безбједности Уједињених нација (и никоме другом) да именују високог представника који ће олакшати имплементацију Дејтонског мировног споразума. Сходно томе, шест високих представника именовано је сагласношћу Савјета безбједности, седми је имао искључиво сагласност у нацрту који није усвојен, док само један није добио сагласност Савјета безбједности кроз резолуцију.
5. По окончању мандата посљедњег високог представника, Валентина Инцка, 2021. године, именовање Шмита је предложено Савјету безбједности Уједињених нација и јасно је одбијено. Ипак, што је још невјероватније, знајући да није именован и да нема овлашћења, Шмит се појавио и представио се као високи представник, дајући наредбе и понашајући се као да има право на ту функцију.
6. Свјестан чињенице да његова функција није ни потребна, господин Шмит је најавио да себе сматра посљедњим високим представником. Са дрскошћу која би се могла мјерити са 'après moi, le déluge' намјерно је отишао корак даље и починио кривично дјело, односно, наметнуо је измјене и допуне Kривичног закона БиХ што је искључива надлежност Парламентарне скупштине БиХ. Ова радња је у круцијалној недосљедности са потписаним Дејтонским мировним споразумом, а Шмит је овим показао да га није брига за будуће импликације његових бруталних дјела према народу БиХ.
7. У овом тренутку Шмит је своје напоре усмјерио на прогон изабраног предсједника Републике Српске. Подстицао је институције БиХ да покрену кривични поступак и процесуирају предсједника Републике Српске. Другим ријечима, страни, у овом случају њемачки држављанин, који незаконито тражи неограничену моћ управљања БиХ, дјелује против легално изабраних и именованих званичника који су једноставно обављали формалне активности које су по закону требали обављати.
8. Овај поступак представља неприхватљив напад на суверенитет и демократски уставни поредак БиХ и одбацивање владавине права и потребно га је одмах зауставити.
9. Досадашње понашање и неспретно бављење осјетљивим питањима Шмита - чак и да је именован високим представником - показује изнова да он не посједује стварно искуство везано за односе на западном Балкану, нити дипломатско знање, вјештине или осјетљивост за тешку историју БиХ. Чак ни у својству у којем се сам представио, Шмит се није показао као посредник у рјешавању криза, већ их је насупрот томе, више пута сам произвео. Управо због тога, преовладавајуће мишљење јавности је да Шмит штети и дестабилизује БиХ.
10. Током више од седам деценија, ваша земља је успоставила узорну традицију демократије и људских права, практиковану у Њемачкој и промовисану у иностранству. Нимало у складу са том традицијом, Шмит је злоупотријебио демократију и људска права у једној европској земљи, угрожавајући стабилност читавог региона Балкана својим неодговорним поступцима.
11. Увјерен сам да као изабрани предсједник Бундестага схватате озбиљност ове ситуације и њене импликације. Такође бих истакао, да би игнорисање и прекорачење воље народа, неовлашћени и деструктивни поступци Шмита могли да изазову озбиљне и екстремне реакције у нашем веома деликатном и крхком региону.
12. Такође, припадници друга два конститутивна народа су својим протестима односно изјавама њихових највиших званичника јасно изразили своје противљење Шмитовим поступцима. Штавише, Шмитови покушаји да, док је обављао високе дужности у својој земљи, рехабилитује пилота злогласне Легије Kондор, током чијег бомбардовања је само у Шпанији убијено на хиљаде цивила , а за шта је добио највиша нацистичка одликовања, за Србе и грађане Републике Српске уопште, који су највише страдали од нацистичке и усташке окупације, требало би да буде више него довољан разлог да се Шмит дисквалификује за обављање било које службене функције.
13. Поштована предсједнице, присјећајући се вашег говора приликом одржавања часа сјећања на жртве националсоцијализма, сматрамо да Шмит ни под којим условима не би требало да обавља званичну функцију, нарочито на просторима на којима живе Срби. Предрасуде стваране годинама према српском народу, посебно су болне и тешко подношљиве, али то никада није спријечило српски народ да стане иза политике за коју сматра да брани његово достојанство и гарантује његову безбједност.
14. Дијелећи заједничке људске, културне и цивилизацијске идеале, Република Српска високо цијени чврсте односе са Њемачком, посебно на демократском и економском плану. Република Српска доприноси више од 41 одсто привреде БиХ која је суштински повезана са Њемачком, гдје пола милиона Срба живи као лојални и одани грађани који доприносе њемачком друштву.
15. С обзиром на озбиљност ситуације и потенцијално негативне реперкусије, позивам Вас да што прије Kристијана Шмита вратите назад у Њемачку.
У нади да ћете што прије узети у обзир нашу молбу, унапријед Вам захваљујем и срдачно Вас поздрављам.”
