Суштинска разлика Изборног закона Републике Српске у односу на сам Изборни закон БиХ јесте да ће Републичка изборна комисија бити надлежна за све изборе које се проводе на територији Републике Српске, док би Централна изборна комисија остала надлежна за избор чланова Предсједништва БиХ и посланика у Представничком дому БиХ.
Ово је за АТВ рекао Лазар Стјепановић, правни представник Републике Српске, коментаришући радну верзију Изборног закона Републике Српске коју је раније АТВ ексклузивно објавио.
Изборни Закон Републике Српске, како каже он, односи се на изборе које се проводе на територији Републике Српске.
„Ту имамо избор посланика Народне скупштине, избор предсједника и потпредсједника Републике Српске, локални избори, избор делегата у Дому народа Парламентарне скупштине БиХ, док с друге стране не обухвата избор чланова Предсједништва БиХ и избор посланика у Представничком дому обзиром да је то заједнички ниво и за то је надлежна Централна изборна комисија БиХ“, изјавио је Стјепановић.
Овај закон прописује надлежности РИК-а, градске изборне комисије, општинске изборне комисије, бирачких одбора као и начин њиховог именовања. Затим имамо заштиту изборног права, понашање медија у изборној кампањи, финансирање изборне кампање и на крају казнене одредбе.
„Један од органа који би се свакако појавио усвајањем овог закона јесте секретаријат који би помагао, односно, административно тијело које би помагало Републичкој изборној комисији у свом раду. Они би такође доносили одређени број правилника и упутстава који су потребни за само спровођење избора, али сам закон садржи све оно што је потребно да би се један изборни циклус спровео у складу са законом“, рекао је Стјепановић за АТВ.
Додаје да би се Републичка изборна комисија финансирала из буџета Републике Српске.
Говорећи о измјенама Изборног закона БиХ које је наметнуо Кристијан Шмит, Стјепановић је рекао да му је нејасна била његова најава јер овдје причамо о отварању преговора БиХ са Европском унијом, а не преговора Шмита
„Овдје се поставља питање да ли је ово европски пут Шмита или БиХ. Већ су формиране радне групе и интензивно су радиле на проналаску заједничког рјешења када причамо о самим измјенама Изборног закона БиХ. Ставови су се прилично приближили и мислим да ће се доћи до заједничких рјешења и приједлога који би могли бити прихваћени од све три стране“, истакао је он.