Отуда готово свакодневни изливи фрустрација маскирани у тобожње иницијативе за јачање владавине права, чување суверенитета, увођење грађанске државе и многе друге, које на крају имају само један циљ, а то је врло једноставно нестанак Републике Српске. А једну ствар коју упорно и намјернои занемарују јесте тренутак настанка Републике Српске, а то је 9. јануар 1992. године, и то прије рата. 

Таква Република Српска и све оно што је бранила током рата, међународним споразумом потврђена је 1995. као ентитет који свој суверенитет уграђује у творевину названу БиХ. А тада је, уговором, који је овјерила и Америка, све јасно и прецизирано, а нарочито оно што је најважније, а то је имовина. 

„Готово је фасцинантна упорност политичког Сарајева да упорно посеже за иницијативама које немају ама баш никакво упориште у законима, нарочито у Уставу БиХ, за који се у Сарајеву чује свакодневна какофонија како се Устав БиХ брани једино на потезу између Улице Маршала Тита до Зелених Беретки. По свему судећи навика из ратних дана гдје је једна лаж понављана до изнемоглости, како би се у њу повјеровало“, рекао је Синиша Каран, министар унутрашњих послова Републике Српске.

Предсједник Владе Републике Српске Радован Вишковић изјавио је да је имовина прије 30 година, потписивањем Дејтонског споразума, уграђена у уставе Републике Српске и БиХ, те да три деценије послије немају шта приједлогом закона тражити чланови Предсједништва БиХ ни Жељко Комшић нити Денис Бећировић. Према његовим ријечима, јасно је да је ријеч о закону који је креиран у ОХР-у, а само се тренутно као предлагачи закона о имовини појављују Бећировић и Комшић. 

Проблематизовање и политзација имовине је заправо једна од одсудних битака коју води република Српска. Чуло се то и на трибини у Београду под називом "Слиједи ли коначни обрачун Запада са Српском?". Све оно што Сарајево уз помоћ запада жели јесте да Српској отме имовину, односно њену тероторију. 

Опшириније у Теми дана АТВ-а.

Пратите нас и путем Вибера