"На нивоу БиХ постоји законско рјешење из 2006. године које третира ово питање и односи се на увођење различитих санкција или мјера од стране других држава. То законско рјешење каже да је ријеч о унилатералној санкцији једне државе према другој и у том случају потребно је да таква мјера буде уведена у правни систем БиХ. За то је надлежан Савјет министара и Предсједништво и таква активност није проведена", каже Томаш.

У случају банака, Томаш истиче да субјекти који санкционишу друге користе позицију у којој се налазе, а све се врти око SWIFT-а.

"Субјект који санкционише друге субјекте једноставно користи позицију у којој се налази, а то је да банке раде преко SWIFT-а, под пријетњом одузимања SWIFT-a тјера институције да раде што желе. Тренутно рјешење је такво да је SWIFT платформа преко које банке раде и унутрашњи и међународни платни промет. Поставља се питање ко би са таквом банком која је искључена из SWIFT сарађивао", каже Томаш.

Он истиче да ова ситуација највише погађа запослене у тим фирмама, који ни на који начин нису допринијели санкцијама. Ставља их у незавидан положај да радници првенствено нису у прилици да приме плату, а као посљедица тога, ни да касније измирују своје обавезе.

"Уколико платни систем има проблеме цијела економија једне земље има проблем. Тако да ово питање није проблем само Републике Српске као што се покушава презентовати већ цијеле БиХ. И ја сам сигуран да просто морамо наћи рјешење да цијели платни систем заштитимо од екстерних шокова. Сигуран сам да људи који се баве монетарном политиком и платним прометом у Републици Српској и БиХ имају одговор на ово питање", каже Томаш.

Пратите нас и путем Вибера