Владa Републике Српске утврдила је данас Нацрт закона о измјенама и допунама Закона о банкама Републике Српске с циљем додатног усаглашавања са релевантним прописима Европске уније и очувања статуса еквивалентности регулаторног и надзорног оквира Републике Српске са регулативом Европске уније. Законом се додатно уређују пруденцијални захтјеви управљања ризицима, те области корпоративног управљања, купопродаје пласмана и заштите корисника финансијских услуга.
У нацрту Закона предложене су измјене појединих појмова, као нпр. појам повезаних лица, унапријеђене су и измијењене одредбе из области реструктурирања и ликвидације банака, а Агенцији за банкарство се, као мјере редовне контроле, дају овлашћења налагања банкама са већим апетитима ризика и већих капиталних захтјева од законских минимума.
У складу са Законом о електронском новцу банкама је дозвољено издавање електронског новца, те прописан начин закључивања уговора у електронском облику.
Измјенама закона предлаже се и омогућавање продаје кредитног портфеља физичких лица не само другим банкама, него и инвестиционим фондовима који су за таква улагања добили дозволу Комисије за хартије од вриједности Републике Српске.
С циљем заштите корисника банкарских услуга, уводи се забрана банци да наплаћује накнаду за опомену за кашњење корисника у случају неизмирења обавеза, накнаду за "вођење" кредитне партије, те накнаду за подизање готовине на банкомату.
Усвајањем измјена и допуна Закона о банкама биће створене претпоставке за већу заштиту корисника банкарских услуга у Републици Српској, ефикасније и економичније пружање услуга банака кроз закључивање уговора у електронском облику, те створене регулаторне претпоставке даљег јачања стабилности банкарског сектора у цјелини.
Влада Републике Српске упутила је 32. Извјештај Републике Српске Савјету безбједности Уједињених нација.
На данашњој сједници усвојен је Годишњи извјештај за област малих и средњих предузећа у Републици Српској за 2023. годину.
У Републици Српској је пословао 44.831 привредни субјекат, од којих 96 великих предузећа. Највећи број МСП или 28,16 одсто је пословао у сектору прерађивачке индустрије, затим 23,12 одсто у сектору трговине на велико и мало, поправке моторних возила и мотоцикала, затим у сектору пружања смјештаја, припреме и послуживања хране, хотелијерства и угоститељства 8,57 одсто и сектору грађевинарства 7,69 одсто.
Прошле године у области МСП су у односу на 2022. годину забиљежена сљедећа кретања:
- број привредних субјеката у 2023. години је на нивоу 2022. године,
- у 2023. години забиљежен је раст запослених лица у свим привредним субјектима од 0,39 одсто у односу на 2022. годину,
- број запослених код правних лица је у 2023. години већи за 1,08 одсто у односу на 2022. годину, док је број запослених код предузетника мањи за 2,26 одсто у односу на 2022. годину.
Активности и пројекти у области предузетништва подржане су у укупној вриједности од 125.374.083,52 КМ, од чега је Министарство привреде и предузетништва реализовало 15.019.166,54 КМ. На гаранције из Гарантног програма односило се 22.775.715,00 КМ, на кредите Инвестиционо-развојне банке 70.635.208,43 КМ, док се преосталих 16.943.993,60 КМ односило на одобрена средства за подршку овој области из осталих извора.
Према подацима АПИФ-а МСП су у 2023. години остварила укупно 20.138.633.769 KM пословних прихода, што је за 3,43 одсто више у односу на 2022. годину. Учешће у пословним приходима свих предузећа која су остварила МСП у 2023. години износи 69,20 одсто. МСП су у 2023. години остварила укупно 2.289.809.012 КМ прихода од продаје учинака на иностраном тржишту, што чини 70,14 одсто учешћа МСП у структури укупних прихода од продаје учинака на иностраном тржишту свих предузећа.
Влада Републике Српске усвојила је Информацију о припремним активностима на изради свеобухватне Стратегије запошљавања у БиХ за период 2025 – 2027. година.
Учествовање у изради свеобухватне Стратегије запошљавања у БиХ за период 2025-2027. године у свему ће подразумијевати поштовање уставно-правне позиције Републике Српске, захтјев да Република Српска остане јасно видљива у цијелом процесу и документу, у складу са уставним овлашћењима и надлежностима институција Републике Српске, као и примјену система координације процеса европских интеграција у изради документа.
Влада је задужила Министарство рада и борачко-инвалидске заштите и Завод за запошљавање Републике Српске да именују чланове радне групе за израду свеобухватне Стратегије запошљавања у БиХ за период 2025-2027. година. Такође, Влада Републике Српске задужила је Министарство рада и борачко-инвалидске заштите да редовно информише Владу Републике Српске о спровођењу активности на изради свеобухватне Стратегије запошљавања у БиХ за период 2025-2027. година.
Влада Републике Српске на данашњој сједници прихватила је Информацију о Заједничкој декларацији о намјери остваривања сарадње у области заштите и управљања заједничким добром свјетске баштине "Древне и исконске букове шуме Карпата и других регија Европе".
Влада је донијела Закључак којим се даје сагласност министру за просторно уређење, грађевинарство и екологију да заједно са министром спољне трговине и економских односа БиХ потпише документ "Заједничка декларацијa о намјери остваривања сарадње у области заштите и управљања заједничким добром свјетске баштине Древне и исконске букове шуме Карпата и других регија Европе", с циљем сарадње на представљању заштите и очувања Строгог природног резервата „Прашума Јањ“ у оквиру Серијског добра свјетске природне баштине UNESCO "Древне и исконске букове шуме Карпата и других регија Европе".
Овај документ представља основу за заједнички приступ 18 држава потписница за заштиту и управљање овим заједничким добром свјетске природне баштине. Координатор Серијског природног добра „Исконске букове шуме Карпата и других регија Европе“ је Белгија, односно Влада Фландрије, коју представља Агенција за природу и шуме Фландрије.
Подсјећамо, Влада Републике Српске је још 2012. године донијела Одлуку о проглашењу Строгог природног резервата „"Прашума Јањ" на територији општине Шипово, са циљем заштите нетакнутих, очуваних и јединствених шумских екосистема, као подручја намијењеног искључиво очувању изворне природе и еколошке равнотеже, научним истраживањима, праћењу појава и процеса у природи, као и образовању које не угрожава слободно одвијање природних процеса.
Управљач овим природним добра је Шумско газдинство "Горица" Шипово.
Одбор за свјетску баштину Организације Уједињених нација за образовање, науку и културу (UNESCO) прогласио je 2021. године “Прашуму Јањ” природним добром од свјетског значаја, па је тако ово природно добро постало прво природно добро из Републике Српске, Босне и Херцеговине уписано на UNESCO Листу свјетске природне баштине и то у оквиру Серијског добра свјетске природне баштине UNESCO „Древне и исконске букове шуме Карпата и других регија Европе“, тренутно највећег Серијског добра свјетске природне баштине са укупно 94 локалитета у 18 земаља.
Влада Републике Српске донијела је Одлуку о степену развијености јединица локалне самоуправе у Републици Српској за 2025. годину.
Према овој одлуци развијене јединице локалне самоуправе су: Бања Лука, Бијељина, Гацко, Градишка, Дервента, Добој, Зворник, Источна Илиџа, Источно Ново Сарајево, Лакташи, Мркоњић Град, Пале, Приједор, Прњавор, Станари, Теслић, Требиње и Угљевик.
Средње развијене јединице локалне самоуправе су: Билећа, Брод, Козарска Дубица, Котор Варош, Милићи, Модрича, Соколац, Србац, Фоча и Челинац.
Неразвијене јединице локалне самоуправе су: Братунац, Вишеград, Власеница, доњи Жабар, Костајница, Љубиње, Невесиње, Нови Град, Петровац, Петрово, Рибник, Рогатица, Хан Пијесак, Шамац и Шипово.
Изразито неразвијене јединице локалне самоуправе су: Берковићи, Вукосавље, Источни Дрвар, Источни Мостар, Источни Стари Град, Језеро, Калиновик, Кнежево, Крупа на Уни, Купрес, Лопаре, Ново Горажде, Осмаци, Оштра Лука, Пелагићево, Рудо, Сребреница, Трново, Чајниче и Шековићи.
Влада Републике Српске усвојила је Програм педолошких анализа земљишта у Републици Српској, те овластила Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде да са овлашћеним институцијама закључи уговор о вршењу педолошких анализа земљишта у Републици Српској у 2024. години, којим ће се ближе уредити права и обавезе уговорних страна.
Основама заштите, уређења и коришћења пољопривредног земљишта Републике Српске дат је преглед стања овог ресурса у Републици Српској и постављен је низ мјера које имају за циљ заштиту, очување и унапређење овог ресурса. Једна од мјера је свакако и педолошка анализа земљишта која у ствари представља контролу плодности пољопривредног земљишта.
Из наведених разлога у Републици Српској уведена је систематска контрола плодности пољопривредног земљишта. Системска контрола плодности пољопривредног земљишта се проводи као програмска мјера Владе Републике Српске, од 2014. године.
Програм системске контроле плодности пољопривредног земљишта за 20204. годину има за циљ: утврђивање и праћење стања плoднoсти зeмљишта код регистрованих пољопривредних газдинстава код којих је анализа већ извршена, праћење реализације препоручених мјера поправке плодности и примјене ђубрива кроз планирани принос, те унапређење система провођења контроле плодности, на основу стеченог искуства и препорука стручних институција које учествују у спровођењу Програма.
Влада Републике Српске донијела је Одлуку о oдобравању средстава у износу од 50.000,00 КМ, ЈУ Пољопривредно-прехрамбена школа, Приједор на име остваривања права на подстицајна средства за унапређење експериментално – едукативних и развојних центара у пољопривреди.
С циљем унапређења практичне наставе ученика ЈУ Пољопривредно-прехрамбене школе Приједор неопходна набавка одређених машина и алата, у зависности од врсте занимања за које се ученици обучавају. Набавком наведене опреме ће се повећати квалитет практичне наставе, проширити асортиман производа, повећати мотивација и развити креативност и предузетнички дух ученика.
