Уочи представљања резолуције о Сребреници у Генералној скупштини Уједињених нација, све су већи притисци на српски народ, Републику Српску и Србију. Не треба заборавити да је због великих притисака са Запада, Република Српска морала формирати комисију која је 2004. године изашла са податком који је одговарао Западу, да је у јулу 1995. године нестало између 7 и 8 хиљада муслимана.
Осим притисака, било је и оних који су свјесно ишли против свог народа, па не смијемо заборавити срамну кампању додворавања странцима из 2005. године коју је предводила Светлана Ценић, под слоганом „Они до Хага или ми доврага“ – како би Срби предали или ухапсили чим прије лица оптужена од стране Хашког трибунала. Тај исти трибунал је ослободио Насера Орића и муслиманске џелате, па се породице српских жртава из подрињског краја с правом питају да ли ће њихови страдали икада добити једнак третман или су за Запад једине жртве муслимани.
"Такав случај је и са Слађаном Трифуновић и са Милојком Бибић, са Милицом Димитријевић која је изгубила два сина, такав случај је и са Ђорђем и Марком Секулић који су бјежали са својом мајком, остали без исте. Тако да то показује која је то подвала и колико смо ми заправо стављени на стуб срама незалужено", каже Бранимир Који, предсједник Скупштине Републичке организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила.
Брутална убиства српске нејачи око Подриња, бројна свједочења, документи, видео записи свих тих злодјела муслимана, нису била довољна ни за Хашки трибунал ни за Суд БиХ да се осуде злочини. Напротив, годинама се иде у свјесно минимизирање и негирање српских жртава како би се одржала слика Сребреници из јула 1995. године.
"Нажалост, када се посматрају догађаји у и око Сребренице, најчешће се говори о јулу 1995. године, занемарујући претходно да је рат почео много раније у Сребреници, да су током 1992. и 1993. године махом страдали српски цивили који су нападани из Сребренице, села су паљена, убијана су дјеца, жене", каже Виктор Нуждић, в.д. директор Центра за истраживање рата и ратних злочина Републике Српске.
У околини Сребренице током рата убијено више од 3.500 Срба, уништено и попаљено је више од 80 села. Да ли има правде за српске жртве питају се и бројна удружења ратних ветерана ВРС која су били свједоци муслиманских злочина 1992. и 1993. године.
"Нико то не помиње, нико се не осврће на те податке, да је српски народ страдао прије 1995. године", каже Милан Манојловић, удружење ратних ветерана "Вукови са Дрине".
"Тешко је водити битку са међународном заједницом која има само један циљ да, уз све негативности које је нанијела српском народу, упорно тежи да га осуди као јединог кривца за рат и онда се играју двоструких аршина", каже Миле Вукадиновић, удружење ратних ветерана "Вукови са Дрине".
Како би се добила објективна слика о страдању свих народа у сребреничкој регији 2021. Године формирана је Независна међународна комисија на челу са Гидеоном Грајфом, која је оцијенила на извјештају који има преко 1.000 страница документованих чињеница, да у Сребреници није било геноцида, али и да је преко 3.500 српских цивила страдало. Српска је одолијевала притисцима, одолиће и новим насртајима, сагласни су наши саговорници.
