Предсједник Владе Републике Српске Радован Вишковић изјавио је Срни да је доношење Устава Републике Српске 28. фебруара 1992. године био један од кључних тренутака у историји српског народа на овим просторима.
Вишковић је истакао да су тада постављени политички оквир и темељ за демократско уређење друштва, чиме је јасно изражена жеља српског народа за слободом, али је и гарантована пуна равноправност и једнакост народа и грађана Републике Српске.
Он је истакао да су одлучност и визија тадашњег руководства били од суштинског значаја у одговору на изазове тог времена, постављајући основе Републике Српске као друштва које поштује права и слободе својих грађана.
"За нас је 28. фебруар од изузетне, историјске важности - дан када је, у освит трагичног ратног сукоба којег Срби нити су хтјели нити започели - утврђено наше право да самостално одлучујемо о сопственој судбини. Тог, показаће се касније, судбоносног 28. фебруара наслућивали смо да ће већ за пар дана, на нелегитимном референдуму 1. марта, бити прекрижена воља цијелог једног народа, уводећи земљу у трагичан сукоб и страдање незамисливих размјера", нагласио је Вишковић.
Он је истакао да су творци Републике и аутори Устава препознали важност супротстављања унитаристичким снагама које су проузроковале сукоб, а и данас, 32 године касније, исте снаге покушавају остварити своје идеале, не схватајући да тиме наносе штету и себи.
"У контексту актуелног политичког тренутка, боримо се против прегласавања у Уставном суду и чувамо тешко стечена права Републике Српске. Све то чинимо поштујући Дејтонски мировни споразум, који је кључ за очување равноправности и надлежности", нагласио је премијер Српске.
Он је истакао да верификација Републике Српске Дејтонским споразумом додатно потврђује њен легитимитет.
"Наш приоритет је повратак изворном Дејтонском споразуму, а Влада Републике Српске досљедно ради на јачању уставноправног и политичког система, чврсто се држећи сваког слова Дејтона", поручио је предсједник Владе Републике Српске.
Скупштина српског народа БиХ донијела је Устав 28. фебруара 1992. године који је једногласно усвојен на темељима Декларације о оснивању и гарантовао је пуну равноправност и једнакост народа и грађана Републике.
Највиши правни акт Републике Српске, који је уз одређене амандмане и данас на снази, донесен је прије избијања трагичних сукоба, те једностраног бошњачког и хрватског проглашења независности БиХ након референдума одржаног 1. марта на којем нису учествовали Срби.
