Предсједник Владе Републике Српске Радован Вишковић изјавио је код обновљеног спомен-обиљежја у Кравици, код Братунца, гдје је служен парастос за 163 српске жртве у посљедњем рату, од којих су 49 убиле муслиманске снаге из Сребренице на Божић 1993. године, да 23.000 погинулих у Одбрамбено-отаџбинском рату обавезује и да нико нема право да изда Српску и њене жртве.
"Знају они да је Кравица била и остала српско свето мјесто и да Срби славе Божић те да ће тада најлакше остварити своју злочиначку намјеру да убију што више становника, односно цивила из овог мјеста", објаснио је Вишковић.
Он је подсјетио да укупно 23.000 погинулих за Републику Српску обавезује и да нико нема право да изда Српску и њене жртве.
"Стални су притисци на Републику Српску и стално нас нападају и морамо бити сабрани и јединствени и очувати је јер је она гарант наше слободе и живота на овом простору. И они који данас нису овдје и који не долазе на мјеста српског страдања стално нас прате, а ми их питамо зашто нешто не учине да злочинци одговарају", рекао је Вишковић.
Вишковић је поручио да Република Српска и српски народ никада неће заборавити оне који су дали животе за слободу свог народа и да се никада неће одустати од доказивања и утврђивања истине о ратним дешавањима о чему ће учити наши млади нараштаји.
Код обновљеног спомен-обиљежја у Кравици, код Братунца, данас је служен парастос за 163 српска цивила и војника из овог мјеста и околних села погинулих у посљедњем рату, од којих су 49 убиле муслиманске снаге из Сребренице и оближњих братуначких села на Божић, 7. јануара, 1993. године.
Код обновљеног спомен-обиљежја у Кравици, код Братунца, одата је почаст и прислужене су свијеће за покој душа настрадалих.
Претходно је локално свештенство освештало обновљено спомен-обиљежје подигнуто у знак сјећања за 3.267 погинулих српских бораца и цивила из регије Бирач у Одбрамбено-отаџбинском рату.
Парастосу је присуствовао и цвијеће код спомен-крста положио предсједник Владе Републике Српске Радован Вишковић који је рекао да муслиманска команда из Сребренице није случајно изабрала Божић да нападне Кравицу.
Цвијеће код спомен-крста положио је и замјеник предсједавајућег Савјета министара Сташа Кошарац, изасланик предсједника Републике Српске Милорада Додика Марко Мркајић те Бошко Томић, изасланик српског члана Предсједништва БиХ Жељке Цвијановић.
Пошту су одали и цвијеће положили потпредсједник Народне Скупштине Републике Српске Петко Ранкић, министар рада и бирачко-инвалидске заштите Данијел Егић те делегације Борачке и Републичке организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила, Удружења логораша регије Бирач општинске и борачке делегације из Власенице, Милића и Сребренице.
Кошарац је рекао да нема повјерења и мира у БиХ док сви злочинци не изађу пред лице правде.
"Накарадно хашко и правосуђе у БиХ ништа није учинило да се процесуирају злочини почињени над Србима", истакао је Кошарац и упитао ко је побио ове људе?
Он каже да на то питање сви знају одговор осим осим правосуђа, односно Тужилаштва БиХ, што онемогућава помирење и изградњу повјерења у БиХ.
Предсједник Борачке организације Републике Српске Радан Остојић такође је запитао да ли су српске жртве равноправне са осталима у БиХ и зашто нико за њих не одговара те зашто нико из такозване међународне заједнице не дође да ода почаст невино страдалим српским жртвама.
"Нећемо заборавити наше жртве и нећемо одустати од борбе за истину о српском страдању и карактеру рата у БиХ", поручио је Остојић.
Пуковник Војске Србије и командант одбране Кошара Љубинко Ђурковић рекао је да је дошао да ода почаст херојима који падоше дарујући животе за свој српски народ.
"Не смемо да их заборавимо јер они као хероји, витезови и јунаци падоше на међи одбране српства", поручио је Ђурковић.
Предсједник Скупштине Републичке организације породица заробљених и погинулих бораца Бранимир Којић рекао је да је сваке године иста порука из Кравице, а то је да за злочин нико није одговарао.
"За 31 годину тужиоци нису могли пронаћи ниједан доказ, зашто је 101 српско дијете из Кравице и околних села остало без једног родитеља на Божић 1993.године. Зар то јасно не говори какав је однос хашког и БиХ правосуђа према српским жртвама. Поручујемо да нећемо заборавити наше жртве и нећемо опростити злочинцима“, нагласио је Којић.
Он је додао да се борба за истину и правду наставља и да се од ње никада неће одустати.
Жељко Лазић из Кравице чији је један брат погинуо, а један рањен у Одбрамбено-отаџбинском рату, рекао је да су десетоструко бројније муслиманске јединице под командом Насера Орића напале Кравицу на Божић прије 31 годину и да су упале са намјером да све побију, опљачкају и попале. Ништа нису остављали.
"Напад је био осмишљен и добро припремљен са циљем да побију што више цивила, јер половина убијених на Божић били су цивили",истиче Лазић.
Начелник братуначке општине Лазар Продановић рекао је да се прошлости мора сјећати и изразио огорчење због односа правосуђа БиХ према српским жртвама.
"Ако неко хоће добро и мир у БиХ, онда морамо имати пресуде за уништавање српских живота у Кравици, али и многим другим мјестима у Српској", поручио је Продановић.
Након освештања обновљеног спомен простора у што су Влада Републике Српске и општина Братунац уложиле 100.000 КМ служен је парастос за све погинуле српске борце и цивиле са подручја мјесне заједнице Кравица, њих 163.
Затим је изведен културно- комеморативни програм и подсјећено на српска страдања у средњем Подрињу.
На овај начин обиљежена је 31 година од злочина над српским становништвом Кравице и околних села за који још нико није одговарао иако се ради о монструозним убиствима и злочинима.
Чланови породица убијених Срба изгубили су повјерење у рад правосуђа БиХ.
Настављајући етничко чишћење и уништавање свега што је српско, започето у априлу 1992. године, а мјештани истичу 1941.године,муслиманске снаге из Сребренице, уз помоћ јединица са братуначког, власеничког и зворничког подручја упале су на православни Божић 1993. године у Кравицу, гдје су убиле 49, раниле 80 српских цивила и војника, седам их је нестало, од којих пет није пронађено ни након 31 године, а међу њима су и двије жене.
Тога дана у Кравици и околним селима опљачкано је и запаљено 688 српских кућа, око 2.000 помоћних и 27 друштвених објеката. Око 1.000 становника остало је без домова у једном дану и кроз сметове се пробило према Дрини, избјегавши сигурну смрт.
Радмила Николић ни након 31 године не може да скрије емоције и грцајући у сузама присјећа се крвавог Божића 1993. године. "
Бјежали смо са дјецом кроз снијег према Дрини. Гинуло се, било је рањених у колони. То је неописиво. И сад се потресем када се присјетим и изгубим глас", каже Николићева.
Она истиче да јој је Божић најтужнији празник јер јој је тог дана погинуо супруг Бранко и брат Радомир Милошевић и још десет блиских рођака.
"Пуцали су, довикивали, псовали, пријетили, пјевали и убијали, те палили све што су стигли. Боже сачувај како је било, а нико није одговарао", прича ова жена.
Многи су носили дјецу у рукама, а без једног или оба родитеља остало је 101 дијете.
Десет очева и њихових синова дали су животе бранећи своја имања, породице и Републику Српску као и девет парова браће. Тог дана рањено је 85 особа и нико није одговарао. Предсједник Организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила из Братунца Радојка Филиповић каже да упркос пријавама и настојањима, те спремности за свједочењем у Тужилаштву БиХ није формиран предмет Кравица.
Од почетка рата, па све до половине 1995. године, муслиманске снаге из Сребренице стално су упадале у српска села око овог мјеста, Братунца, Милића, Скелана и Зворника, убијајући све што стигну, пљачкајући и палећи српску имовину.
Јединице Насера Орића су на почетку рата протјерале и поубијале српско становништво из Сребренице и оближњих села Дуго Поље, Пећишта, Ковачице, Гостиљ, Гниона, Осредак, Виогор, Студенац и још неких.
Након тога су почели упади у нешто удаљенија сребреничка и братуначка села Ратковићи, Брежани, Магашићи, Загони, Залазје, Сасе, Биљача, Факовићи, Бјеловац, Сикирић, Подравање па све до упада и масакра у Кравици 7. јануара 1993. године и Скеланима 16. јануара исте године када је у та два мјеста убијено 114 Срба од којих је више од половине било цивила.
И након проглашавања Сребренице заштићеном зоном УН упади из те енклаве у српска села су настављени тако да су, изузимајући три села уз Дрину, уништена сва српска села на подручју сребреничке и велики број села у братуначкој и неколико у милићкој општини /више од 100 села/, а јединице Насера Орића убиле су 3.000 Срба од којих велики број цивила.
Напади и масакри најчешће су извођени на велике православне празнике, као што су Божић, Видовдан, Петровдан, Ђурђевдан и други.
Након рата нико није одговарао ни за један масовни злочин почињен над српским становништвом у Средњем Подрињу, па ни за овај који су муслиманске снаге починиле на Божић у Кравици.
Породице погинулих и српски народ је огорчен због неправде коју спроводи правосуђе БиХ, игноришући српска страдања.
Ни оптужницом према којој је суђено Насеру Орићу у Суду БиХ није био обухваћен злочин у Кравици, као ни остали масовни злочини почињени над Србима у Средњем Подрињу. Од свих злочина почињених над Србима у овом крају осуђена су само двојица муслиманских војника и то за три појединачна убиства, а за масовне злочине над српским цивилима и уништавање српских села нико није процесуиран.
