Рекао је ово у великом новогодишњем интервјуу за портал Бањалука.нет предсједник Владе Републике Српске Радован Вишковић, а у којем је било ријечи о минималној заради, стању у привреди, изазовима у години на измаку и плановима за наредну, 2024. годину.

"Фискалне касе неће бити трошак пословне заједнице, него ће то бити трошак буџета. Оно што нам је најважније, хоћемо да региструјемо промет Републике Српске. Не желим више да сумњам или не, вјерујем или не, у податке које добијем из Управе за индиректно опорезивање. Нећу да имам сумњу. Хоћу да знам у једну КМ колики је промет Републике Српске. С фискалним касама и новом фискализацијом знаће се у једну КМ промет у Српској. Зато што ће сви бити фискализовани, сви ће имати обавезу да дају тај фискални рачун без обзира на то да ли били ослобођени или не. Они нису предмет те контроле Пореске управе издавања или неиздавања, али имају обавезу да региструју промет“, рекао је премијер Вишковић.

Годину завршавамо с одлуком о минималцу. Он је 900 КМ. Вјерујемо да су радници задовољни. 

Вишковић је рекао да свако има право на своје мишљење и превасходно по закону Удружење послодаваца и Савез синдиката требало је сами да договоре тај износ. 

"Према томе, био сам свјестан те чињенице да се то избјегава из разлога да би се на овај начин коментарисала одлука Владе. Тако да, не бих превише придавао значаја томе. Оно што је најважније рећи је да ћемо у примјени одлуке у наредном периоду пратити колико она у датом моменту погађа одређене привредне гране или субјекте и у договору с тим привредним субјектима сигурно да ћемо налазити рјешења да им се помогне“, рекао је Вишковић.

Вишковић је рекао да је недопустиво да у Републици Српској имамо 120.000 или 130.000 радника који су били, према званичним показатељима, испод ове плате од 900 КМ. 

"Тако да ако послодавци желе да обезбиједе да радници остану на овим просторима, да раде, јер од њиховог рада зависи и тај послодавац и његов производ, онда се мора учинити све да се повећавају лична примања запослених. Да не говорим о томе… Има значајан број часних и поштених послодаваца, који својим запосленим дају плате онолико колико у датом моменту могу, у смислу да то буде прихватљиво и за радника. Зашто не рећи да у Републици Српској има послодаваца које не напуштају њихови радници? Што значи да је однос радника и послодавца на високом нивоу, да су обје стране задовољне“, рекао је Вишковић.

Вишковић је рекао да је Република Српска у неком претходном периоду одвојила значајна средстава. 

"Управо да би повећали запосленост и плате. Нису сви, поново понављам и извињавам се оним послодавцима који раде на коректан начин, испоштовали оно што је Влада Српске улагала у пословну заједницу у смислу да они то врате кроз повећавање плата својих запослених. Имали смо значајан број радника који су били плаћени и испод минималне плате“, додао је он.

На питање како је то могуће Вишковић каже да се уводе неке норме и извршења, које радник није у стању да испуни и 'онда му се каже: "Нисте испунили норму 100 одсто и не можете добити плату 100одсто“ и онда им одбију 10 одсто или не знам колико процената'. И онда, додао је, имамо ситуацију да радник не прими ни ту минималну плату.

На питање да ли ће се број таквих ситуација повећати јер је и минималац већи Вишковић је рекао да ће се ићи у рјешавање тих питања. 

"Само што ћемо ићи вјероватно, неће се многима допасти, мало активније у све те контроле поштовања свих одлука. Могли сте у медијима да чујете главног републичког тржишног инспектора, који је рекао како се не поштују Владине уредбе о ограничавању маржи и да су они казнили на стотине привредних субјеката и да су на тај начин изрекли 400.000 КМ новчаних казни. Очито да има одређен број, поготово у трговини, који сматра да му је јефтиније платити казну и наставити да крши нашу уредбу о ограничавању маржи и зато смо дошли у позицију да имамо неоправдано скупе животне намирнице у односу на реалне износе који би требало да буду“, додао је он.

У посљедњих неколико мјесеци, каже Вишковић, кренуло се у једну жешћу акцију.

"У ту акцију су су укључени Инспекторат, Пореска управа, Министарство унутрашњих послова и то ћемо сада радити у континуитету. Можете бити свједоци да смо у тој акцији, скоро за 10 или 15 дана, код дрвопрерађивача нашли више од 1.600 кубика дрвних сортимената који нису легални. Значи нису имали поријекло, него су ти људи дошли до те сировине на овај или онај начин и то је све одузето. Када ових дана будемо креирали расподјелу дрвних сортимената, што је било на Влади Републике Српске, за 2024. годину, ти привредни субјекти код којих смо нашли нелегалне количине дрвних сортимената који су одузети, ће бити кажњени одређеним процентом од уговора који имају са 'Шумама Српске'. Ако се деси да то исто понове, вјероватно ће се прибјећи раскиду уговора о снабдијевању са 'Шумама' и да неће бити више на списку купаца из јавног предузећа. Морамо доћи у позицију да уводимо ред, уводимо дисциплину да се поштују закони, уредбе, правилници и једино на такав начин можемо направити бенефит који може бити од интереса и пословној заједници и Републици. Ја сам на неколико састанака рекао да ако би сви привредни субјекти платили обавезе према Републици, према фондовима, буџету на исплаћене плате, ми бисмо врло брзо дошли у позицију да још смањујемо наше пореске стопе у односу на постојеће. Ето вам, господо, рјешење“, додао је Вишковић.

Вишковић је рекао да се ситуација од пије неколико година и сада не може упоредити.

"Ако вам кажем да је у неком моменту било сасвим нормално да здравствени сектор не плаћа порезе и доприносе, јавна предузећа такође, данас тога више нема. Изволите, провјерите. Видјећете да сам у праву. Зауставили смо гомилање обавеза здравственог сектора из неког претходног периода. Тачно, тај дуг од скоро милијарду марака постоји, али није се увећавао. Што значи да се задњих четири, пет година и више у здравственом сектору редовно плаћају порези и доприноси. У јавним предузећима, како год се у јавности стварала слика како су она лоша, слажем се да може бити боље. Радимо на томе. Али скоро да нема ниједно јавно предузеће које дугује, рецимо, порезе и доприносе више од законом предвиђених до 60 дана. И нова фискализација, која се очекује да у пуном капацитету ступи на снагу већ у фебруару идуће године, тада ћемо сигурно у ово о чему смо говорили увести значајно, значајно реда“, рекао је Вишковић.

Вишковић је подсјетио да су Парламентарна скупштина и Дом народа БиХ прије мјесец или више донијели одлуку да се граница ПДВ-а подигне са 50.000 на 100.000 КМ. 

"Хоћемо да пратимо и те привредне субјекте, да тачно знамо кад долазе на ту границу, а не кад пријави или не пријави. И у том случају ћемо, према нашим процјенама, преполовити сиву зону. То је оно што Ви кажете увођење реда или више дисциплине. Прије двадесетак дана био сам у Бриселу и у једном необавезном разговору сазнао да, рецимо, код њих на плату од 2.500 евра платите обавезе држави 4.000 евра. Колико се код нас плати? И покушава се и то заобићи. Оно што желим да кажем, заиста ово радимо да покушамо заштитити часне и поштене, јер полако се буне људи који у пуном капацитету плаћају своје обавезе“, рекао је он.

На питање зашто Пореска управа, Инспекторат и МУП иду у контроле Вишковић је рекао да је до сада било да инспектори дођу и контролишу регистрованог привредног субјекта, а преко пута неко, на примјер, ради на црно, они их не контролишу јер кажу: "Он није код нас у регистру и немам тај субјекат регистрован”. Зато иде и Пореска управа, која је дужна да контролише и нерегистроване. Тако да сад у тој заједничкој акцији нема повлаштених, рекао је.

"Морам рећи да је било и показивања мишића у смислу да неки привредник или послодавац, како народ каже - газда, кад се појави инспекција не да да се уђе у посјед. А онда кад се појави и МУП, онда више нема таквих, онда су сви добро дошли. Будите сигурни да добијам извјештаје седмично и видим на стотине нелегалних радњи, дјелатности кажњавамо, забрањујемо рад. Једноставно, покушавамо све то увести у легалне токове. Хоћу да кажем због јавности, у претходном мандату Влада на чијем сам челу био и ова сада уложила је на годишњем нивоу преко 400 милиона КМ у привреду. Сваке године толико. Није сав тај новац преточен на повећање плата, а договор је био све оно што Влада уради као олакшицу да, то иде у правцу повећања личних примања“, додао је Вишковић.

Вишковић је додао да је лако видјети гдје је отишао дио тог новца.

"Појединци купују некретнине ван простора Републике Српске и БиХ, купују скупе аутомобиле и нешто друго. Говорим о једном дијелу послодаваца. Знам колико је тешко данас привређивати, али не можемо дозволити да они неодговорни иритирају ове одговорне људе“, рекао је он.

Неодговорни ће свакако одговарати каже Вишковић.

"Правимо и регистар подстицаја, пратимо ефекте тих подстицаја, анализирамо и неће многи који раде неке шпекулативне радње рачунати на подршку ни у ком случају од Владе Републике Српске. Наша намјера је увијек била искрена – сарадња, договор, да у неком договору идемо и креирамо што је могуће боље мјере на обострано задовољство. Није увијек било разумијевања, увијек неко сматра да су они у праву. А шта ћемо са другом страном која исто каже да су они у праву? Влада није та која треба да се сврста ни на једну страну. Оно чиме смо ми били вођени на Влади, а морам да кажем да сам имао посебну сједницу Владе у понедељак на тему најниже плате. Сједили смо неколико сати, сви министри, и отворено разговарали на ту тему и сви смо се сагласили. Нико није био ко је имао другачији став. Према томе, ово што је донијела Влада је у суштини нешто што је нека средина, мјера која омогућава да људи и са најмањим степеном образовања, стручне спреме, могу да преживе, они и њихова породица“, каже Вишковић.

Вишковић каже да има један број послодаваца који свим својим запосленим исплаћује најнижу плату. 

"Да ли био НК радник, да ли био инжењер, магистар, па и доктор наука, директор предузећа… Мислим да то није реално. Зато позивам пословну заједницу да наставимо нашу комуникацију и да креирамо она законска рјешења која ће помоћи свима да што је прије могуће утичемо на сиву зону. Ми у Републици Српској смо принуђени да радимо и мимо своје воље. Република Српска, односно БиХ, једина у региону има неопорезиву дивиденду. А дивиденда је извор сиве зоне“, рекао је он.

На питање зашто се то не опорезује, Вишковић каже да је то зато што немамо договор са другим ентитетом да то буде једнообразно у БиХ. 

"Имала је Република Српска опорезиву дивиденду, а онда се почело дешавати да се привредни субјекти региструју у другом ентитету, а овдје наставе да раде. Разговарао сам с премијером другог ентитета господином Никшићем на тему има ли воље и спремности код њих да се то врати. Рекао је да што се тиче њега постоји, али да ће му бити тешко да то прође кроз Скупштину ФБиХ“, каже Вишковић.

Вишковић каже да је то домен економије.

"Борбе против сиве зоне. Ми као Република Српска бисмо то могли урадити данас, али онда правимо поново проблем због којег смо то укинули. Онда Ви поставите логично питање, као и многи грађани, због чега се не борите против сиве зоне. Ево, ја хоћу да се борим, имам намјеру и желим да се борим, али некад су ми везане руке зато што не могу због неког другог да спроведем мјеру коју би требало да спроведем“, каже Вишковић.

Вишковић каже да појединцима увијек смета неко - да ли он или министри.

"Немојте се заносити да живите у убјеђењу да вас сви воле, не воле вас. Ја сам тога свјестан и не обраћам пажњу. Ја само хоћу да у дијалогу рјешавамо ствари и једино у дијалогу можемо рјешавати ствари. А преко друштвених мрежа не можемо. Видите да не учествујем у таквим стварима. Имам превише година да бих се на такав начин с неким убјеђивао. Ја само радим свој посао, а сви остали нека раде свој. Напросто, некад неко галамом жели да заштити неки свој бизнис. То неће проћи. Посљедњих мјесец и по дана топ тема је минималац. Што мене као човјека вријеђа. Ако смо спали на то да је топ тема Српске минималац, онда нешто није у реду. Ја нисам чуо да се неко превише узбудио кад је у Црној Гори најављен минималац 750 евра. Сад су они Швајцарска за Републику Српску? Није. Неко ће рећи да је тамо Влада преузела здравство на терет државе. У реду, али колики је ПДВ у Црној Гори? Неких 22-23 одсто ако се не варам. Тако некако. Ја сам свима рекао да можемо и ту тему да отворимо, али ПДВ не може остати 17 одсто. Говоримо о реалном стању ствари, а не о оном што би неко желио", каже он.

Вишковић је додао да је у том периоду разговарао са стотину људи и многи су дошли и рекли да минималац треба повећати.

"Неки су рекли да није реално оно што предлажу послодавци, ни оних 1.050 КМ. Лицитирали су о некој средини. Сада ћу рећи без устезања. Код мене су на састанку били представници занатско-предузетничке коморе и тражили да минималац буде 1.050 КМ. Уз увјеравање да нема ниједан радник који данас ради за мању плату, само је питање како му се то дозначи. И људи хоће да иде тај минималац, да знамо да је то та плата, да нема коверти, да се не улази у неке радње које нису законом предвиђене. Заиста, кад узмете реални сектор, та плата јесте на том нивоу. Кад на износ од 900 КМ додате топли оброк, то је и нешто преко. Али неко ће поставити питање шта је било одлучујуће за Владу да се опредијели за тај износ. Неки су говорили и да ће премијер кад потпише одлуку о 1.050 КМ бити гробар привреде. Па су рекли да премијер и Влада свађају раднике и послодавце. Ја сам, напротив, ишао на варијанту да помирим те страсти и да нађемо неко прихватљиво рјешење“, каже Вишковић.

Вишковић каже да је тај износ био једногласно опредјељење Владе. 

"С платом од 900 КМ просјечна плата имаће раст од неких шест одсто, а инфлација у овој години је неких шест одсто. Хтјели смо да тим растом покријемо инфлацију и на тај начин пошаљемо поруку да тим људима анулирамо инфлацију. Што се тиче јавне управе, неко ће рећи да они немају топли оброк и да је то њима у личним примањима. Тачно. Али кад је најнижа плата била 700 КМ, нико у јавној управи није примао ту плату. Они плату примају по Закону о платама у свом сектору. Њихова плата се рачуна коефицијент пута цијена рада. Па је најнижа плата, рецимо, у образовању, МУП-у, том математиком била до данашњег дана 835 КМ плус минули рад. И онда појавила се и та варијанта на Влади да је Влада уважила став да плата буде 800 КМ, ти људи не би имали никакво повећање. Ако је 850 КМ, имаће повећање од 10-15 КМ и онда су ресорни министри ишли на варијанту да обезбиједе да запослени у јавној управи из њиховог ресора осјете то повећање. Они неће имати повећање од 200 КМ, него неких 60 КМ. Тако да су то све фактори које је Влада анализирала. То је раст цијена животних намирница, инфлацију, одлазак наших људи са ових простора", додао је.

Како каже, имамо проблем о којем пословна заједница неће да говори, него то пребацују Влади.

"То је проблем одласка радника. Не кажем да је одговорност само на пословној заједници, али заједно треба да рјешавамо те ствари. Из године у годину се значајно повећава број захтјева за долазак стране радне снаге на ове просторе. Тако нам кажу да им се нуде радници из Индије, Пакистана и Бангладеша који би радили за 700 КМ. Али шта ће се десити с радницима са ових простора у будућем периоду? Хоће ли завладати нека друга култура, обичаји, норме, а наши људи да оду? Не можемо ни то да заборавимо, не видимо, не чујемо“, рекао је Вишковић и додао да када се нађете "у овој столици, која је поприлично врућа, морате да узмете у обзир хиљаду неких аргумената“.

Вишковић је нагласио да је премијер већ шесту годину те да не прави разлику између овог и претходног мандата. Како каже, урађено је све што се могло.

На питање да ли је лично задовољан уређеним Вишковић каже да јесте и додаје:

"Предвиђали су нам слом на почетку године, па нам дали рок до Видовдана, па до краја августа, па у септембру, октобру. Ево ми два дана до Нове године ништа се није десило“.

На констатацију да има и нови рок а то је сљедећа година Вишковић каже:

"Треба посматрати околности у којима се ради. На Републику Српску се врше такви притисци. Мали број људи, обазриво ово изговарам, разумије у којој позицији функционише Република Српска у задњих неколико година, поготово посљедњих година. Притисци, подметања, забране, санкције, судски процеси… Све то утиче и на ваш рад. Кад се окренем иза себе, само је 2019. година била, да кажемо, нормална. Све остало… 2020. године на почетку ковид-19, па двије године. Кад смо мислили да се завршило, да мало продишемо пуним плућима, да се враћамо у нормалу, онда се деси руско-украјински сукоб. Дивљање енергената, инфлације, која је прошле године била 16%. Ову годину очекујемо да ће бити 6%, а већ 2024. и наредних године треба да се врти на неких 3%, што је подношљиво. Међутим, прије непуна два мјесеца сукоб у Гази. Има ли неко предвиђања када ће доћи до мировног споразума између Русије и Украјине. На срећу, полако се о томе говори. Што значи да можемо живјети у неком увјерењу и нади да се то може смирити", рекао је Вишковић.

Вишковић је додао да сукоб у Гази  до данашњег дана нема неке експлицитне посљедице по овај простор, што не значи да, ако настави и још већом жестином, неће прерасти у неки сукоб који ће директно или индиректно погодити ове просторе.

"Шта смо ми ту криви? Шта је крив премијер ко год да је? Је ли га неко питао? Али морамо да платимо цијену тих дешавања. Ти моћници који то раде из неких својих интереса, а ми дођемо као колатерал, и као народ, и као ентитет и као држава, па и читава Европа. Гурну нас у неке проблеме да би они извукли економске бенефите за своју индустрију. Данас је најпрофитабилнија грана индустрије производња оружја. То има скокове од 200, 300%. Кука читава Европа да нема залихе. Да ли је то будућност човјечанства, свијета, цивилизације? Није“, рекао је Вишковић.

На питање како ми да се снађемо Вишковић је рекао да се апсолутно морамо прилагодити да преживимо у датом моменту и да чекамо боље вријеме. 

"Нема другог рјешења. Нема чаробног штапића и нисмо ми сад толико паметнији, бољи или лошији од других. Ово је вријеме умјетности преживљавања. Надајући се да ће геополитичка кретања доћи у фазу нормализације и да ће се неке ствари пресложити, да ће се појавити нови организациони модели у свијету попут БРИКС-а и других групација који ће утицати на ове који су до сада утицали и владали како су владали. Земље које су до јуче биле небитне у економском смислу, али које имају милионе и милијарде становника, оне данас постају и економски јаке и генератори одлучивања у међународним оквирима. Ту видим неку нашу шансу. Они имају искуства из периода колонијализма, експлоатације када су их ти моћници држали у робовласничким односима, а та искуства су свјежа. Они другачије данас посматрају будућност човјечанства и цивилизације. Не дозвољавају да се неко други уплиће, другога покорава, одузима му права и ресурсе. Тако да мислим да је ово реалан и објективан поглед на стање у свијету данас“, закључио је Вишковић.

Пратите нас и путем Вибера