- Та резолуција у историјском смислу не значи ништа, али у политичком смислу представља велики проблем јер ће пореметити односе унутар БиХ - казао је премијер Вишковић.

Гласање је најављено за 23. мај. Влада је СБ УН упутила свој извјештај, али и Извјештај Независне међународне комисије о страдању свих народа у Сребреници у периоду 1992-1995. године. Шта Ви очекујете и какве ће ово посљедице имати?

Вишковић: Хипотеку геноцидности коју носи та резолуција носиће сваки Србин без обзира гдје се налази. И то је оно што би сви Срби широм свијету требало да разумију.

Не тиче се ово само Срба из Републике Српске, него свих. Прије свега желим да захвалим Србији на разумијевању и на дипломатским напорима. Прије свега предсједнику Вучићу и његовом тиму. Он је већ два пута боравио у Нјујорку, гдје је лобирао и одржао на десетине састанака с представницима бројних земаља.

Међутим, ово је политичка прича. Гдје Србија прође у лобирању, за њима иду Нијемци и покушавају то покварити. Дакле, видите да постоји политички интерес како би опрали своју биографију.

Ја сам у једном моменту рекао да је ово можда и почетак краја Уједињених нација, у облику у којем смо их до сада знали. Очито је ово постао простор лобистичких, интересних сфера, гдје је погажено међународно право.

Прије мјесец дана промијењена су правила гласања, управо да се не би доживио фијаско током гласања. Одувијек је било да су суздржани додавани онима “против“. Ако је збир суздржаних и “против“ већи него “за“, ниједан документ не може бити усвојен. Дакле, ако су 193 земље с правом гласа, њима треба 97 руку за просту већину. Они је немају. Неће је имати ни до 23. маја. Данас се говори о неких 80 земаља које ће гласати “за“.

Оно што желим нагласити је да су све резолуције које су се односиле на геноцид усвајане једногласно. И то нешто говори.

Резолуције Генералне скупштине нису обавезујуће, за разлику од резолуција Савјета безбједности УН. Ова резолуција је више протоколарна. Међутим, бошњачки народ и неке непријатељски настројене владе и земље према Републици Српској мисле да ту резолуцију у наредном периоду могу да користе у политичке сврхе.

Шта то значи?

Вишковић: У смислу да Републику Српску прогласе геноцидном па да траже да се укине итд. Сада имамо и информацију да други амандман Црне Горе, који каже да је Република Српска неупитна, није усвојен. Усвојен је онај који каже да је одговорност појединачна. То значи да се Република Српска не може третирати као геноцидна. Међутим, они су играли на варијанту да послије те резолуције крену ка покушају укидања Српске.

Влада је послала и извјештај о страдањима свих народа у сребреничкој регији од 1992. до 1995. године Независне међународне комисије на чијем челу је Гидеон Грајф.

Вишковић: Комисија у којој су били неки од највећих ауторитета из области која се бави геноцидом, утврдила је да се ту није десио геноцид. А они су обрадили период од 1992. до 1995. године, а не само неколико дана јула 1995. Када је извјештај објављен, као Влада смо се потрудили да извјештај дође до свих амбасадора земаља чланица Уједињених нација.

Да ли ће неко од њих да га прочита, нисам оптимиста. Има више од 1.000 страница, али довољно је да прочитају само закључак. Биће им јасно како се манипулисало бројевима. Један број њих који се воде као сахрањени данас је жив. Има оних који су страдали прије и послије тих дешавања.

Такође, 28. дивизија тзв. Армије РБиХ у том периоду одлучила је да изврши пробој од Сребренице према Тузли, скоро 80 километара кроз територију коју је тада контролисала Војска Републике Српске. У том њиховом пробоју је страдало негдје око 2.300 лица. Ту је, нажалост, било 1.200 оних који су изгубили живот на начин који није у складу с важећим конвенцијама и то је, по мени, тежак злочин. Злочин појединачног карактера и највећи број тих појединаца је или пресуђено или су у судским споровима.

Та резолуција у историјском смислу не значи ништа, али у политичком смислу представља велики проблем.

На који начин?

Вишковић: Може да се одрази на односе унутар БиХ. Представници другог ентитета у заједничким институцијама су злоупотријебили свој положај. Српски члан Предсједништва БиХ Жељка Цвијановић је с разлогом поднијела одређени број кривичних пријава. Не може амбасадор БиХ при УН да лобира за овај документ иза леђа Предсједништва БиХ, које је надлежно за спољну политику.

Можемо чак рећи и да је министар иностраних послова Елмедин Конаковић вјероватно знао за та дешавања, а о томе није обавијестио Предсједништво БиХ.

Вјероватно су знали и чланови Предсједништва Комшић и Бећировић.

Вишковић: Не могу сад да тврдим да ли је Комшић знао или није. Бећировић вјероватно јесте. Бећировић већ неко вријеме о трошку грађана БиХ борави у САД и лобира за резолуцију. Ако мисли да лобира за будућност БиХ, гријеши. Они овим БиХ праве више штете, него користи, иако се куну у БиХ и њене институције.

Резолуције Генералне скупштине су необавезујуће, а СБ УН су обавезујуће. Међутим, имамо на сцени непоштовање Резолуције 12 44 СБ УН по питању Косова и Метохије од стране политичара из Сарајева, који при томе крше и званични став институција БиХ у које се куну. Недавно су неки гласали и за пријем тзв. Косова у Савјет Европе

Вишковић: Већ сам то рекао да је ово можда и почетак краја Уједињених нација у овом облику. Ово је толико грубо кршење међународног права. Они сијеку дрво на коме су једна грана. Ако погазите међународно право, на којем почива и Повеља УН, шта сте направили? Рушите ту институцију.

Ипак, сигуран сам да послије избора који се дешавају у Европи у току године, па онда на крају као шлаг на торту и избори у Америци крајем године, или ће ово отићи тамо гдје не треба, или ће се ствари довести у ред и посложити на право мјесто. Надам се овом другом. Ми као народ морамо да будемо паметни, да будемо колико је год могуће јединствени, да не нападамо једни друге због глупости.

Ми смо у глобалном свијету чамац. И када су велики таласи, онда настојите да свој чамац, пошто није крузер, провучете до мирне воде и сигурне обале и да се спаси.

Рекли сте да смо мали да утичемо на то, видјећемо шта ће бити и послије новембра и у којем ће правцу свијет. Како Република Српска да очува стабилност, мир, политички, економски, у сваком смислу? Колико је тешко функционисати у овим условима и шта је рецепт како да се издржи до можда бољих времена?

Вишковић: Већ сам рекао. Морамо бити саборни, морамо бити паметни и морамо разумјети ситуацију у којој живимо. Не смијемо се понашати као да се ово дешава тамо негдје. Не смијемо на прво мјесто ставити неки мој лични интерес. На прво мјесто морамо ставити колективни интерес, а то је интерес Републике Српске. Да се некако сви покушамо сачувати. А да бисмо се сви сачували, морамо се одрећи неких ствари, у смислу да бар не испољавамо бахатост, непоштовање, него да се заједно окренемо и да заједно управљамо тим чамцем о коме сам малоприје говорио.

Ако имате већи број веслача који знају управљати тим веслима, веће су шансе да се сачувате. А ако сте сами у том чамцу, како год веслали, нећете на добро изаћи. Зато сам позвао на наше јединство, да на неки начин мало заборавимо ко је опозиција, ко је власт. Да не подлијежемо утицају појединаца који некоме дозначе неки износ средстава и онда ви за тај новац бљујете и пљујете. И оно што је тачно и оно што није тачно.

Али, како очувати Републику Српску економски? Уведене су санкције, врши се притисак на банке, а Република Српска недавно је изгубила спор с Вијадуктом, чиме се вриједност изгубљених спорова попела на 330 милиона КМ. Како ће то бити ријешено?

Вишковић: Кренућу од ових спорова, не желећи ниједног момента да нешто браним или нападам. Међутим, и овдје је политика умијешала прст, па се потежу самоуправни споразум из 1979, 1983. године и слично. Неколико десетина пута на сједницама Владе поставио сам питање – а гдје су наши самоуправни споразуми па да и ми можемо некога тужити?

И онда дођете до оног фамозног одговора. И у то вријеме та БиХ била је најсиромашнија, није она скоро никоме могла помагати, него је њу други помагао. И ти други се сада појављују, замислите, 50 и више година послије.

Чекао се момент и да Република Српска економски више стане на ноге, па да се појаве с милионским одштетним захтјевима.

Електропривреда Словеније је добила арбитражни спор за Угљевик. Ту смо направили договор да се једна трећина енергије испоручује, да онај дио који је пресуђен, негдје око 67 милиона евра, буде исплаћен у 14 једнаких рата. А још се преговара о неким каматама из 2022.

А онда по истом шаблону се појављује Хрватска за Гацко. И то сам тражио од ресорног министарства, од Електропривреде, од правобранилаштва. Или ћемо сјести да договоримо мирно рјешавање тог проблема или ћемо спремити арбитражну тужбу за Дубровник.

Јер по том истом споразуму на који се они позивају из те Југославије, ХЕТ је имао право на одређену енергију из Дубровника, коју ево од деведесетих година није добио. И чак сматрамо да је тежи тај наш оштетни захтјев, него што Хрвати имају право у Гацку. Предложили смо да се сједе на нивоу министарстава, на нивоу електропривреда и да се то питање отвори и да се каже – нећемо ми инсистирати овдје, нећете ви овдје. Да џентлменски подвучемо црту.

А Вијадукт?

Вишковић: Вијадукт је нешто што је по мени била грешка у датом моменту. Не бих желио да улазим у разне спекулације, приче. Кад сам први пут добио из Београда арбитражну одлуку да је пресуђено у њихову корист, негдје крајем 2022. године, од тадашњег министра правде Антона Касиповића сам затражио да поднесе тужилаштву кривичну пријаву против НН лица. Да се испита ко је и на који начин, свјесно или несвјесно, под којим околностима довео до ове штете од око 90 милиона марака.

Затражио сам прије неколико дана од Генералног секретаријата владе да се обрате тужилаштву и да траже информацију гдје је та пријава, у којој је фаза.

Значи, пријава је поднесена?

Вишковић: Поднесена је. Имамо и сву документацију којом је Влада у том моменту располагала. И не желим да улазим у детаље, нити имам право, нити хоћу, нити смијем. На крају крајева, нисам никакав истражни орган, али документацију коју смо имали у том моменту смо доставили.

И само да кажем, у тој документацији сам видио један папир који се односи на хидроелектрану на Врбасу, гдје је, у том периоду кад је то све рађено, писало да уколико дође до неких проблема, неких трошкова или неке накнаде штете, да су хидроелектране на Врбасу у обавези да то намире. Нисам срећан што се уопште десила та пресуда. Хидроелектране на Врбасу су сто одсто власништво Републике Српске кроз холдинг електропривреда. Према томе, мање је важно ко ће платити ту штету, али је исто тако важно да се види и евентуална одговорност у поступању.

Управо је то људима битно. Наравно, Ви нисте били у том периоду у политици, али некако увијек изостаје одговорност за оно што се деси. Сви се надају да ће правосуђе радити свој посао.

Вишковић: Немам право нити да вршим притисак, нити било шта, али сам по сазнању да има тај проблем поступио у складу са својим овлаштењима као предсједник Владе.

За крај, однос са ЕУ. У плану раста за Балкан планирано је око милијарду евра за БиХ. Испуњено је 110 од 113 захтјева, односно усаглашени су. Међутим, Уније сматра да се они морају испунити.

Вишковић: Када су први пут стигли ти принципи, ми се нисмо слагали с њих око 40, дакле нешто више од 30 одсто. Вјерујте ми, некад сам био толико напоран према сарадницима, министрима, да не одбијају неке ствари на прву, да не оптужују Српску као реметилачки фактор. Хајде да преговарамо. Радна група је то спустила испод 30. Након тога сам се лично укључио и дошли смо до три захтјева на која не можемо пристати, дакле око 98%. Из Уније су нам говорили да је добро ако пређемо 95%, да ће нас разумјети, подржати и охрабрити. Речено нам је да ће средства бити умањена за оно што се не оствари. Дакле, ми бисмо добили 98% средстава и то ми је разумљиво.

Завршили смо све до 30. априла, послали у Брисел, а они су нам 6. маја одговорили да нису задовољни напретком БиХ, јер три принципа нису усаглашена. Рекао сам им да нису коректни. Да су на почетку истакли да су њима црвена линија та три, не бисмо ни преговарали. Ових 110 ме не занима. Шта ми значи зелена агенда, ако је услов уставна структура.

А која су то конкретно три принципа? Шта су тражили од БиХ, Републике Српске?

Вишковић: Три питања која су остала неусаглашена су сервисни центар у области услуга. Јединствен заједнички у БиХ, што је противуставно. То би значило да ако некоме треба хитна помоћ, полиција, ватрогасци, треба да зове Сарајево. Како некоме у Прњавору, Градишци, Бањалуци може неко из Сарајева послати хитну помоћ, ватрогасце из Бањалуке? Надлежност тих хитних служби је на ентитету, у Федерацији чак и на кантонима. Наш приједлог је био да постоје два центра, један за Републику Српску, а други за Федерацију БиХ.

Друго питање је именовање свих судија Уставног суда, јер недостају два Србина и један Хрват, те да се одлуке Уставног суда поштују на читавој територији. Траже да наши људи буду само параван. Ми предлажемо закон Уставном суду који ће се усвојити у Парламентарној скупштини, гдје у Уставном суду БиХ више неће бити странци и гдје ће се одлуке доносити консензусом. Онда ћемо га поштовати на читавој територији.

Трећи је најтежи. То је укидање права вета у доношењу одлука.

Не могу пристати да у мојој биографији унуци читају да сам издао Републику Српску. У вези с овим стварима уопште не можемо преговарати. О вету не можемо причати да нам дају хиљаду милијарди, а не неких 300 милиона од те милијарде евра, које би, у најбољем случају, у наредне четири године требало да добије Република Српска. Да ли је то цијена Републике Српске? Није. Треба ли нам тих 300 милиона? Треба. Али не по цијену да нема Републике Српске. У том случају нам не треба ни 300 милијарди.

Када би пред нама био постављен услов који се не тиче наших надлежности и не захтијева укидање ингеренција Републике Српске, били бисмо шампиони, били бисмо први. И даље нисмо одустали од европског пута и нећемо одустати, борићемо се. Није лако, али нам не преостаје ништа друго него да се правно боримо против свих ових неправди. Немамо другог избора, немамо другог пута. Они су тренутно јачи, а ми чекамо свој моменат. Не желимо ниједног момента да угрозимо, прије свега, безбједност Републике Српске и наших грађана. Желимо да се боримо.

Овдје ништа није случајно и не постоји случајно 113 мјера, међу којима су скривене ове три. Није случајно да је 110 мјера неважно, а да су само ове три важне. Поготово трећа мјера, гдје се без икаквог устезања укида Република Српска.

Пратите нас и путем Вибера