Предсједник Владе Републике Српске Радован Вишковић изјавио је Срни је да Република Српска и Србија први пут ове године заједно обиљежавају Сретење - Дан државности, чиме показују да је српски народ једно ткиво, исти организам и да ниједна граница не може бити граница, кад у срцима не постоји.
Вишковић је истакао да се овај значајан датум за све Србе, гдје год да живе, обиљежава низом манифестација у Републици Српској и Србији.
- На тај начин прелазимо са ријечи на дјела и испуњавамо једну од одредби Декларације о заштити националних и политичких права и заједничкој будућности српског народа, коју смо прошле године донијели на Свесрпском сабору у Београду - рекао је Вишковић.
Према његовим ријечима, 15. фебруар један је од најзначајнијих датума у историји српског народа, јер представља слободарску традицију.
- Врло је важно што обиљежавамо овај дан јер на тај начин показујемо јединство и саборност и да нас Дрина спаја, не раздваја. Кад кажемо саборност и заједништво, то значи да смо уједињени и када славимо, али и када тугујемо и пролазимо кроз тешке тренутке и искушења, ту смо једни за друге - поручио је Вишковић.
Он је навео да се ове године Сретење обиљежава под слоганом "Саборност и понос", који јасно симболизује циљеве српског народа - да буде саборан у временима препуним тешких изазова, али и неизмјерно поносан на достигнућа предака.
- Република Српска ове године први пут обиљежава Сретење, што је од великог значаја за све нас. Србија је матица за све Србе и због тога потребно је да нас окупљају овакви, велики датуми - да исказујемо саборност и да свима покажемо да међу нама нема разлика. И да ћемо увијек бити једни за друге - рекао је Вишковић.
На основу закључка са Свесрпског сабора од 8. јуна прошле године да Сретење - 15. фебруар, Дан државности Србије, буде и Дан државности Републике Српске и да се тај датум уједињено и заједнички прославља, Република Српска ће ове године први пут овај дан низом манифестација обиљежити и као свој празник.
На Сретење 1804. године почео је Први српски устанак, био је то зачетак нововјековне српске државе и обнове њене државности. На тај дан 1835. године у Крагујевцу донесен је први Устав Кнежевине Србије, назван - Сретењски.
