Предсједник Владе Републике Српске Радован Вишковић у интервјуу за наш портал говорио је и о финансијској стабилности Српске, плановима Владе за увођење народних обвезница, стању у јавним предузећима као и о ребалансу буџета.
Каква је ситуација у Републици Српској када је у питању финансијска стабилност? Најавили сте и народне обвезнице, а неки то тумаче као знак да Влада нема новца, па ће га позајмити од грађана.
Ако пет милиона, колико смо расписали народних обвезница, представља проблем, нека остане на томе. Од буџета од 6,5 милијарди, ако је упитно пет милиона, онда не бих даље коментарисао. Све земље у окружењу на неки начин су користиле овај финансијски механизам. Хрватска је, на примјер, као чланица ЕУ у посљедње двије године емитовала народне обвезнице и остварила добре резултате. Ово сада радимо више као припрему, неће се десити преко ноћи, већ треба да постане нови финансијски модел Српске који ће допринијети њеном развоју и буџету, али и сваком појединцу који у одређеном тренутку има вишак новца. Зашто би тај новац лежао у банци уз камате које су понекад чак и негативне? Нудимо боље услове него банке – на двије године каматна стопа износи четири и по одсто, с исплатама на сваких шест мјесеци. То значи да ће за двије године исплата бити четири пута – три пута камата, а четврти пут главница и камата за тај квартал. То је сигурно улагање.
Шта ће Влада радити с тим новцем?
Ово је почетак увођења тог механизма. У пуном капацитету требало би да заживи за годину, двије или три. Не треба заборавити да је прошле године штедња грађана у банкама у Републици Српској износила 7,2 милијарде КМ, од чега 4,5 милијарди припада физичким лицима. Дакле, људи држе приватни новац у банкама. Буџет Републике Српске за 2025. годину износи 6,5 милијарди КМ, с новим повећањима. Усвојили смо сет закона у Народној скупштини и ребаланс ће ићи близу тог износа.
Када очекујемо ребаланс? Имамо повећања због повећања плата, а да ли се односи и на сет закона који подразумијевају и преласке из вануставних институција?
Прича о преласку и доласку из институција може се условно рећи да је прелазни период у смислу финансирања. И данас издвајамо новац грађана Српске за људе који раде у заједничким институцијама, тако да не видим посебан трошак за Републику Српску. Такође, када сам рекао да не можемо откривати ко нам је дао новац, оно што можемо рећи грађанима и јавности јесте под којим условима смо га добили (на десет година, с грејс периодом од годину дана и каматном стопом од пет одсто, у износу од 250 милиона евра итд) схватио сам да није поента у томе да се добије информација ко даје новац, већ у покушајима да се то спријечи. Појавила се фама да неки морају обавјештавати своје послодавце да искористе своје везе и спријече то. Нисмо ни ми наивни.
Имали сте састанак с директорима јавних предузећа. Да ли сте анализирали њихов рад и да ли има конкретних одлука?
Рећи ћу вам једну ствар – десило се у међувремену шта се десило, али то није пореметило тај процес. Погледајте и увјерите се да је данас ситуација у јавним предузећима повољнија него што је била. Неки су се уплашили, неки су промијенили начин понашања, а њихов рад се и даље пажљиво прати. Ниједан нови радник није примљен, а да претходно није добио сагласност Владе. Сада нам чак шаљу захтјеве и за чистачице. И то морају добро образложити, да објасне зашто им је потребан нови радник.
Дакле, састанци су имали ефекта?
Да, имали су ефекта али има још много тога да се уради. На примјер, у Шумама Српске било је доста смјена, и то стање се и даље прати. Будите сигурни да по први пут имамо више од 40 кривичних пријава, а поступци су већ у току. Воде се истраге. Мислим да је састанак имао ефекта јер смо их у датом тренутку "продрмали", отворили очи и себи и њима те јасно рекли шта је чији задатак ко је за шта одговоран. Раније је било као неко помодарство да се све покушава, ако је икако могуће, сакрити иза Владе и премијера па и ако падне киша, крива је Влада, ако нема угља, опет је Влада одговорна, ако су у губитку, Влада је крива јер им није дала цјеновник који су очекивали.
