Сретењски устав у многоме је покидао бројне везе Кнежевине Србије са Турском и представљао уствари српски сусрет са правном слободом, изјавио је премијер Србије у оставци Милош Вучевић.
- Данас се навршава 190 година откако је у Кнежевини Србије прокламован "Сретењски устав". Тај устав је по многим одредбама један од најдемократскијих и најнапреднијих устава тадашње Европе. Сретењски устав израдио је Димитрије Давидовић по угледу на слободоумне уставе Швајцарске и Белгије. По општим начелима био је састављен у демократском-либералном духу - рекао је Вучевић.
Вучевић је истакао да је "доношење овог правног акта био ванредан искорак у изградњи и подизању правне свијести у Србији".
- Одредбе су предвиђале поред кнеза и Савета, сталну Народну скупштину, независно судство, док су грађанска права била широка и зајамчена. Сретењски устав је у многоме покидао бројне везе Кнежевине са Турском, био је то уствари српски сусрет са правном слободом. Ова епизода нам најбоље илуструје како се промијенила Србија у периоду од двије деценије - казао је Вучевић.
Вучевић је напоменуо да се 1815. године водила грчевита борба за биолошки опстанак, а да се 20 година водила политичка борба за изградњу правне државе.
- Слободан Јовановић је, између осталог, написао за кнеза Милоша Обреновића: "По скоро једнодушној оцјени историчара, Милош је највећи политички ум који је Србија дала у цијелом XИX вијеку. Милош је онај који је ударио основу и њеној спољашњој независности и њеном унутрашњем уређењу - закључио је Вучевић.
