Сметају им надолазеће генерације

Засметало им је што ће млада покољења у Српској детаљније изучавати период одбрамбено отаџбинског рата. Трн у оку посебно им је, ипак, садржај уџбеника историје за девети разред јер се у њему помињу Ратко Младић и Радован Караџић. Тек неколико основних података из њихове биографије, без било каквих детаља, описа, емоција, величања изазвало је праву хистерију у Сарајеву.

На идентичан начин, као Караџић и Младић у уџбенику се помиње и Алија Изетбеговић, али због тога се нису бунили. Уставном суду БиХ чак је упућена и апелација за оцјену уставности овог наставног плана. Није дуго требало да се огласе и Кристијан Шмит и Амбасада САД-а. За америчку Амбасаду су то, како наводе, лажни наративи који угрожавају стабилност у БиХ, али не објашњавају шта је то неистина у уџбеницима. Кристијан Шмит пријети и кривичним прогоном.

Зашто, тек то никоме у Српској није јасно, а нарочито Републичком педагошком заводу. Нових уџбеника кажу за „Досије“ нема. Теме су идентичне старом наставном програму. Другом ентитету је по свему судећи програм занимљив само због тога што се ради о националној историји и периоду који је близак српском народу. Било какве реакције нису очекивали, а камоли да ће доћи до оваквих.

- Будући да је образовни систем Републике Српске аутономан и да су све надлежности у погледу образовања управо на нивоу ентитета и нисмо очекивали мијешање било кога, било које стране па ни Федерације БиХ. Ми додуше, да будем искрена немамо мијешање њихових представника образовних власти него имамо мијешање појединаца који коментаришу измјене које не разумију можда довољно јасно. Оно што такође желим рећи, ми нисмо заузели ничију страну нити смо на било који начин квалификовали било чији утицај односно удио у обављању неке функције у току развоја Републике Српске, односно у комплетној историји српског народа него смо само фактографски навели које су то личности али то је урађено 2016. односно 2015. године а не сада. Управо овај уџбеник је имао откад је издат фотографије и Ратка Младића и Радована Караџића без икакве квалификације, њихових дјела или њихове улоге у било којем дијелу историје - каже Слађана Танасић, директор Републичког педагошког завода.

Као институција, Републички завод законски има право да доносе приједлог наставног плана који одобрава или не одобрава Министарство просвјете и културе. Измјене нису урађене тек тако. Осим тога, обавеза је да се помену људи који су били дио историје везане за српски народ. Самим тим  нормално је да ђаци уче о свему ономе што је обиљежило један период.

- Одбрамбено-отаџбински рат је планиран да се ради у деветом разреду, међутим, и кроз неке друге предмете обрађује се та тема. Конкретно, можемо пратити кроз умјетност, филм, кроз анализу дјела али и кроз неке пројекте које раде ученици како у основним тако и средњим школама и истражују кроз историјске часове који се организују кроз излете и то јесте препорука да наши ученици знају своју историју али никако то њихово знање не може бити усмјерено на мржњу према било којем народу не само народима који су конститутивни у БиХ. Јавност зна да је Република Српска од 2020. године у једном реформском процесу генерално образовања, дакле и предшколског и основног и средњег образовања али и високошколске установе раде на креирању неких својих нових силабуса. У склопу свих тих новина, ми смо на основу информација које смо имали од стране наставника али исто тако опредијељени да јачамо знања наших ученика у смислу његовања културе, сјећања и памћења ове године одлучили да измијенимо наставни програм историје за девети разред односно, да га адаптирамо и да дефинишемо нови број очекиваних исхода учења. Упоредо са том измјеном радили смо и измјену наставног програма историје за осми разред која није била никоме занимљива - додаје Танасићева.

Ресорно министарство - све приказано на објективан начин

Нису дуго ћутали ни у ресорном министарству. Све што је приказано, приказано је на објективан и непристрасан начин, и ту је крај свим дилемама. Личностима које се у уџбенику помињу, мјесто је баш ту, јер су дио историје Републике Српске.  

- Неопходно је нагласити да се у Наставном програму наставног предмета Историја за 9. разред основне школе не „помиње" нова тема, већ се наставна тема „Република Српска и Одбрамбено-отаџбински рат" налази у наставном програму и једанаеста је тема овог програма. Личности попут Ратка Младића и Радована Караџића, као и других, представљају особе које су у периоду који се изучава, обављали значајне дужности у војном и политичком животу Републике Српске, те се стога не могу изоставити приликом представљања догађаја који се односе на настанак Републике Српске и Одбрамбено-отаџбински рат - кажу из Министарства просвјете и културе Републике Српске.

Површност и паушалност, ријечи су које најбоље описују критике и критичаре из Сарајева. Отишли су толико далеко да им је засметало чак и име најмлађег борца Војске Републике Српске Споменка Гостића, кога је убила граната тзв. Армије БиХ. Да се бар мало разумију знали би шта значе чињенице и фактографија и да су управо тако представљене личности против којих се дигла толика хајка. Природно је, кажу историчари, да се њихова имена нађу у рубрици појмови.

- Не спомињу се само њихова имена у наставном плану и програму као и пратећем уџбенику, и без обзира какав ко имао став о одређеној историјској личности из ове или ранијих епоха само зато што немамо исте погледе на њих, не значи да се они истовремено глорификују и величају. То је заправо била једна класична замјена теза која се покушала подвалити јавности у Федерацији БиХ гдје су они који су критиковали тај наставни план и програм на само помињање одређених историјских личности покушали од тог наставног плана и програма да направе неку врсту страшила које наводно уноси неред, немир, изазива међунационалну мржњу или тензије у једном друштву које је осјетљиво као што је БиХ - јасан је Боривоје Милошевић, историчар.

Притисак на образовни систем

А управо би ту би муслимани да скроје по својој мјери. Да су уџбеник пажљиво прочитали можда би бар мало промућкали главом и два пута размислили да ли уопште имају било какве ваљане аргументе за било какав коментар. Међутим, ништа необично за оне који би да постоји само једна страна историје, она у којој су Срби агресори, а Бошњаци вјечито жртве. Њихова жеља да се све пренесе на нивоу БиХ још увијек живи. Због тога годинама, траје притисак на образовни систем Републике Српске.

- Па тај проблем можемо посматрати из два угла, са једне стране ради се о једном непрекидном већ годинама присутном притиску на образовни систем Републике Српске. Образовање је како то знамо у БиХ под надлежношћу ентитета али постоје намјере, тенденције које нису прикривене да се и та надлежност са нивоа Републике Српске пренесе на ниво БиХ. То је један угао. Други угао који је осим напада на образовни систем једнако опасан јесте покушај учитавања српских заједници одређених историјских наратива кад кажем учитавања мислим на одређене структуре и политичке и интелектуалне и неке центре моћи у Федерацији БиХ. Дакле, учитавање одређених наратива који су са једне стране у најмању руку проблематични када је у питању чињенично стање или фактографија, а са друге стране су врло увредљиви када говоримо укупно о српској заједници која живи у Српској и БиХ и када говоримо о времену 1992-1995.година - сматра Милошевић.

Баш то вријеме добро памти и Божица Живковић Рајилић. Голготу кроз коју је прошла у логору у којем је била 322 дана никада неће заборавити. Заробиле су је муслиманске војне снаге. Управо овакву историју би да избришу у другом ентитету. Њихови професори ипак желе и сервирају ону у којој су само Бошњаци страдали. Ону у којој је на Босну извршена агресија. То је наратив који годинама намећу, а ништа од тога није тачно. Хашки суд и судске пресуде историју нам, не могу и неће писати.

- Судске пресуде не могу бити мјера, не држе се права и не може сила да пише историју, чињенице пишу историју, историјски докази. Не можете рећи да је настала Република Српска без имена доктора Радована Караџића, значи да ли је он лијеп, ружан, исправан, неисправан да ли је радио овако или онако ко га воли, а ко не то уопште није ништа битно он је постојао именом презименом, матичним бројем поријеклом својом струком и изабран за предсједника. Не можете рећи да није постојао генерал Младић да није био командант битака то шта је ко о њему мислио и шта ко говори то никакве везе нема са реалношћу он је командант Војске Републике Српске. Све то што они раде, ја сам то осјетила прије 30 година, ја знам они мене не могу изненадити, ниједну моју чланицу не могу изненадити - каже Божица Живковић Рајилић, предсједник Удружења жена жртава рата Републике Српске.

Не само да је рат осјетила на својој него је и као професор историје добро упућена у сва збивања. Потпуно је непојмљиво и сумануто, каже Божица Живковић Рајилић да дјеца у Српској не знају како је она настала и кроз какву је Голготу прошао Српски народ.

- Како је могуће да ми говоримо о БиХ, да кажемо да у њој постоје два ентитета, прво ће ме дијете на часу питати, а када је и како настала Република Српска. Ко су ти људи који су нам донијели Републику Српску?  Ко су историјске личности које су биле у том периоду, носиоци власти, војске и свих осталих важних одлука за живот овог становништва? Наравно да ће се рећи дјеци да је Република Српска настала као облик отпора у миру проглашена 9. јануара. Наравно да ће се рећи да је један дио становништва излазио на неко гласање и да ће се напоменути бар те неке основне ствари. Основна школа је иначе најнижи степен образовања и наравно није коначан. Значи са основном школом се поставља само темељ. Значи то није никакво научно истраживање, то је усвајање појмова - додаје Живковић Рајилић.

Они који нападају наставни програм у Српској било би боље да се позабаве образовањем у свом дворишту. Да сваки кантон учи другу историју, довољно говори у каквом су они хаосу.

- Нормално је да се каже да не постоји ниједно мјесто у коме су Срби почели рат, а тамо ако мало погледате уџбенике Федерације, је општи хаос. Прије свега ти њихови кантони немају јединствено министарство образовања за цијелу Федерацију. Немају га зато што су муслимани између себе несложни свако себе велича. Врло су покварени они између себе, даље ту постоји Хрватска компонента, тако да сваки кантон има неко своје образовање немају јединствено образовање као што је то урађено и централизовано у Републици Српској. Ако би се човјек удубио у њихове уџбенике и прегледао уџбенике из Тузле, Сарајева, Мостара они би поново могли да направе рат по ономе што су уносили али имају једну заједничку ствар у свим тим уџбеницима да се користе потпуно погрешни појмови - појашњава Живковић Рајилић.

Да не би било лажи зато постоје уџбеници у којима су чињенице. Уџбеник деветог разреда историје на који су се толико окомили само је један у низу таквих примјера. Дјеца у Српској никада историју неће учити на интернету, и то би свима требало ставити до знања.

- Једноставно није добро да сада мој син, унук или неко дође на интернет и каже Срби су урадили то и то, а да нигдје се не каже да се БиХ састоји од Срба, Бошњака и Хрвата и да се нигдје на том интернету помиње шта су Бошњаци радили Србима. Како мислите да мој син, моја кћерка не знају да сам ја била у логору, мој крај, друштво, цијели Балкан захваљујући тој мојој продорности. Али, није добро да то дјеца ни тумаче, али добро је да знају да је било - јасна је Живковић Рајилић.

Има и оних који у свему виде „бујање фашизма“. Истог оног због којег су Срби доживјели највеће губитке. И истина нема рата у којем нису претрпјели велика страдања да би данас дозволили да их неко назива агресорима.

- Дође ми тешко и жао. ако људи неки који се баве струком намјерно, боље речено злонамјерно тумаче појам па кажу Срби су агресори. Није могуће, а историја БиХ, БиХ није ни постојала, први њени становници су Срби и то су ови данашњи квазиисторичари учили исто што и ја прије 40 година и то постоји у архиву Беча, Лондона, САД-а постоји насељавање Јужних Словена на Балканско полуострво. Како је могуће да неко негира постојање Срба у БиХ и да нас зове агресором. Сам термин агресија значи дошао си однекуд да нападнеш мој крај. Какво је то тумачење? Злонамјерна употреба тих ствари. Колико знам, 23 хиљаде Срба је погинуло за Републику Српску, не можете рећи дјеци да смо ми агресори и да ништа није било наведите им та мјеста да не чују од неког другог, да то буде званично мјесто страдања, то је добро урађено у наставном плану и програму. Сви Срби су мета свако ко вјерује у било какво пријатељство политичко или приватно с њима на погрешном је путу. Све што су, било наглас рекли или да нису рекли свима једнако мисле. То ми који нисмо били криви, што смо преживјели логоре па данас свједочимо, они који су изгубили своје чланове породица, дјеца која су преживјела логоре ми то знамо они нас не могу изненадити - казала је Живковић Рајилић.

Никада не треба заборавити да је савремена бошњачка нација никла на српској етничкој основи. Историјске чињенице немогуће је промијенити и то би ваљда свима требало бити јасно. Јасно је и то да је Бошњацима фалило и те како историјских коријена за разлику од Срба, који на овим просторима имају чврсте историјске коријене. Наша је обавеза поручују историчари да култура памћења заувијек живи у српском народу.

- Срби у БиХ не живе од 1992. године, ми на овим просторима имамо чврсте историјске коријене, нашу духовност историју, културу и традицију и наша је обавеза да се као професионалци и кроз образовни систем бавимо нечим што се зове култура памћења да познајемо нашу историју и то значи не мрзити било кога или бити увредљив према некоме другом чак некада треба остати хладнокрван по питању неких увреда које долазе из другог ентитета. Хладнокрван у контексту тога да се треба бавити озбиљним истраживањем иако култура памћења и сјећања нису феномени који се његују само кроз образовни систем, школе велику улогу у томе имају и медији, медијске куће, породична историја која се понекад разликује од онога што налазимо у уџбеницима историје - поручује Боривоје Милошевић, историчар.

- Оно што морам јасно да кажем јесте да самим измјенама, очекиваних исхода учења није учињена ниједна повреда која се можда некада у неком контексту, на неком порталу изнијела од стране неких појединаца који очисто нестручно тумаче све оно што је дефинисано програмом - каже Слађана Танасић, директор Републичког педагошког завода.

Јасеновац, смрт 12 беба, Сијековац, Мотике, Шарговац, Дракулић, Гаравице Олуја, Подриње дуг је нажалост низ стратишта у којима су Срби убијани, клани, протјеривани са својих огњишта. Овај списак би, да како могу, укину у Федерацији. Они би најрадије да историју пише Кристијан Шмит и разноразне амбасаде. Историјске чињенице немогуће је промијенити. Немогуће је промијенити, ма колико се трудили да су Срби највећи страдалници.

Један до коментара за садржај овог уџбеника из другог ентитета јесте шта очекивати од таквих људи када буду формиране личности и када се такви буду за нешто питали? Управо такви људи биће поносни што знају када је настала Република Српска које су личности важне за њен настанак и опстанак али и кроз шта је све прошао српски народ, јасна је порука из Републике Српске.

Пратите нас и путем Вибера