Директор Народне и универзитетске библиотеке Републике Српске Љиља Петровић Зечић рекла је Срни да Орден части са сребрним зрацима, који је овој установи додијељен поводом Дана Републике, представља велику част, буди национални понос, али и даје снагу да се ради више и боље за свој народ.
Зечићева је напоменула да је велика обавеза и част када држава повјери одговорност за вођење једне од најзначајнијих националних установа културе.
Она је истакла да се, чим је чула да је Народна и универзитетска библиотека међу лауреатима Ордена части са сребрним зрацима, који додјељује предсједник Републике Српске поводом Дана Републике - 9. јануара, прво појавила срећа, а затим и национални понос који даје снагу да се ради још више и боље.
Зечићева је напоменула да, без обзира што је Орден уручен њој, не сматра да је одликовање стигло само њеном заслугом.
"Орден части са сребрним зрацима видим као признање за своје колеге библиотекаре јер без њих и нашег заједничког рада сигурно не би ни било ових резултата, а ни признања. Већ годинама сви заједно прикупљамо, чувамо, систематизујемо и представљамо јавности нашу књижевну баштину како у нашој земљи тако и у региону", нагласила је Зечићева.
Када је ријеч о плановима, она је навела да је приоритет формирање дјечијег одјељења у оквиру централне зграде како би на једном мјесту била обухваћена литература за све узрасте, од предшколског до касне доби.
"Фокус ће бити и на дигитализацији наше књижевне баштине и онога што ми посједујемо у нашим фондовима. На тај начин се врши заштита књижне грађе, али самим тим и презентација оног што имамо, а даје могућност свима који се баве истраживањем да лакше дођу до грађе", указала је Зечићева.
Она је подсјетила да је национална библиотека прије двије године увећала простор за око 1.700 метара квадратних, те навела да је у току фаза велике реорганизације фондова и систематизовања, првенствено националног фонда Републике Српске.
Девети јануар се слави као Дан Републике Српске јер је тог датума 1992. године настала под првобитним називом Република српског народа у БиХ.
Српску су основали српски посланици у тадашњој Скупштини БиХ након што су прегласани у кључним питањима о опстанку Југославије, а припадници друга два народа кренули у сецесију мимо воље Срба, који су имали статус конститутивног народа.
Назив Република српског народа у БиХ био је у употреби до 28. фебруара 1992. године и проглашења првог Устава, када је замијењен са Српска Република БиХ који је кориштен до 12. августа 1992. године, када је уведен Српска Република. Тај назив септембра 1992. године замијењен је садашњим - Република Српска.
(Фото: Ведран Шевчук)
