"Усташе Јуре Францетића, заједно са муслиманима, тадашњим `хрватским цвијећем`, у прољеће 1942. године за само два мјесеца, од 22. марта до почетка маја, монструозно и брутално су убили, масакрирали, мучили, клали, силовали више од 6.000 недужне дјеце, дјевојака, жена и стараца", истакао је Додик за Срну поводом обиљежавања 82 године од страдања Срба у Старом Броду код Вишеграда.

Он је подсјетио да су усташе из Сарајева половином марта 1942. године покренуле офанзиву широких размјера с јасном намјером да остваре свој и сан муслимана и протјерају све што је српско до границе на Дрини.

"У збјегу пред крволочним усташама нашли су се Срби од Олова, Сарајева, Кладња, Хан Пијеска, Горажда, са Романије, Сокоца, Рогатице... који су жељели да избјегну кољаче бјежећи према Вишеграду и даље према Србији. Дошли су до Дрине, у нади да ће се укрцати на скелу или чамац и избјећи Францетићеве усташе. Нажалост, већина њих који су ушли у кањон, никада се више нису вратили и своје живот скончали су у хладној ријеци", подсјетио је Додик.

Додик је нагласио да су, према свједочењима малог броја преживјелих који деценијама нису смјели да причају о овом злочину, недужни људи, видјевши да су опкољени и да су их са околних стијена нанишанили наоружани муслимани и усташе, скакали у Дрину, док су кањоном одјекивали јауци, плач и дозивања.

Према његовим ријечима, хроничари су записали да је са стијене у Дрину, само у једном дану заједно скочило чак 318 дјевојака, не желећи да допадну у руке усташа и муслимана, јер су знале шта би их снашло.

"Довољно је само присјетити се свједочења Милоша Башовића са Борика код Рогатице чију је трогодишњу сестру један од усташа бацио увис, дочекао на бајонет, а потом је бацио у Дрину. И то само зато што је недужна дјевојчица била српске националности. Зато данас не могу да не питам потомке нациста, унуку нацистичког вође, заговорника рехабилитације нацистичких пилота како називају овај злочин, када нас, као и ових више од 6.000 жртва, чија је гробница Дрина, називају 'геноцидним'? Је ли ово геноцид с обзиром да је постојала јасна намјера да се у цијелости или дјелимично уништи један народ на простору од Сарајева до границе на Дрини!?", упитао је Додик.

Он је истакао да је југословенска комунистичка власт послије Другог свјетског рата забранила да се говори о злочинима и злочинцима, а посебно о националности жртава и џелата, јер је то, како су објашњавали, нарушавало братство и јединство, а у ствари су жељели да зуб времена, умирање свједока и виновника тих злочина, као и смјеном генерација заташкају злочине над Србима, који су били највећи страдалници 20. вијека и највеће жртве нацистичко-усташке идеологије.

"Стари Брод треба да нам свима буде опомена и наук, јер се 40 година чекало да се сазна истина о овом страшном злочину, јер се 40 година ћутало и прикривало страдање више од 6.000 Срба, махом цивила. Зато је његовање културе сјећања на страдања српског народа наша света дужност коју морамо преносити будућим генерацијама, да не би и они били наивни као ми и вјеровали да се злочини више не могу поновити. Могу, а то видимо и данас", рекао је предсједник Додик за Срну.

Он је указао да велики број бјелосвјетских наводних моћника, заједно са муслиманима из сусједне ФБиХ, данас, у миру, покушавају да сатанизују и етикетирају Србе неком срамном резолуцијом, а уцјенама, санкцијама и притисцима натјерају да живимо у муслиманској унитарној БиХ.

"Могу да нас уцјењују колико хоће, као што су бестидно уцјењивали поједине земље да гласају за резолуцију о Сребреници, али никада нећемо да поклекнемо управо ради наших предака, мученика, жртава који су свој мир и спокој нашли у хладној Дрини или многобројним јамама од којих за неке можда још ни не знамо јер су их комунисти бетонирали да истина о страдању Срба никада не би изашла на видјело. Зато морамо чувати Републику Српску, јер је она наша отаџбина, наша сигурност и наша слобода коју ни по коју цијену не смијемо да издамо. Република Српска нема цијену!", констатовао је Додик.

Пратите нас и путем Вибера