Татјана Тања Пујин је одрасла је у Чачку и одувијек је знала да ће бити глумица. У Југославији је редовно била на листама топ 10 најсексепилнијих жена на филму.
Међутим, своје љепоте никад није била свјесна. У Србији не живи већ више од 30 година, а од свог занимања дигла је руке. Публика је памти по остварењима "Хајде да се волимо" с Лепом Бреном (биле су љуте супарнице), "Октоберфест" и "Последњи валцер у Сарајеву", као и серији "Бољи живот".
За Курир је о свом животу говорила у исповијести чије дијелове вам преносимо:
"Глуму сам уписала одмах послије те трагедије, и то зашто што је ту био прво пријемни испит. У класу су ме примили Арса Јовановић и Мирјана Карановић. Из моје класе данас лијепо ради Владан Дујовић, Бојана Ковачевић, која је снимала серију "Авионџије", Виолета Крокер се не бави глумом, Раде Лазаревић је као Дафина преварио неке људе за паре и побјегао за Лондон... Глуму је с нама завршила и мајка Бака Прасета Весна Лончаревић, која се сада зове Анастасија.
Не знам какву сам то харизму имала, али мене су и 20 година послије одласка из Србије медији и новине звали да им причам о свом животу. Радила сам послије годинама документарце и од тога сам живјела. Послије ме је и то заситило и онда сам кренула даље. Бавила сам се и рачунарима, угоститељством и послије тога је мој посао била моја мама. Она се разбољела и требала јој је моја помоћ.
Глума ме више не занима. Кад нисам онда одиграла, не бих ни сада. Волим да гледам серије, филмове, представе и своје колеге. И даље имам ту љубав и неку врсту инстинкта и срећна сам кад их видим да раде. Не морају те серије увијек да буду врхунске и немам с тим проблем, јер је свима потребан новац да би нормално живјели и могли да плате рачуне. Тужна сам што за неке добре и даље нема улога.
"Октоберфест" је био први филм који сам снимила. Нисам била свјесна да ће бити толико значајан. Хтјели су да ме избаце с факултета због тог филма. Декан није био благонаклон према мом професору. Снимила сам га и није ми жао. Изабрала сам добар пут, али нисам жељела послије да га наставим. Не сјећам се ни како сам добила улогу. Нисам сигурна да ли су ме нашли на улици и позвали на пробно снимање или на ходнику Факултета драмских умјетности. Покојни Драган Кресоја је рекао: "То је та мала и узимамо је." Ушла сам у тај свијет. Мене је то страшно забављало. Стално сам се смијала. Бата Живојиновић је дошао на сет, снимали смо неку сцену у трамвају, а вриштала сам од смијеха, стегао ми је руку и рекао: "Престани да се смијеш, овдје сви морамо да будемо озбиљни!"
Цијели свијет сам гледала кроз розе наочаре.
На једном пријему недавно сам срела Лепу Брену. Она ми је тада рекла да сваки пут кад ме види, сјети се најљепшег периода свог живота. То је био и мој најљепши период. То су били дани безбрижности у свему. Прво што сте млади, а онда јер вам је кренуло и сви вас зову. Филм "Хајде да се волимо" показао ми је да могу још многе ствари да радим", прича она.
Након што је деведесетих година одлучила да се повуче са глумачке сцене, ново животно поглавље отворила је у Италији, са супругом Италијаном.
Тања Пујин се удала за политичара Ђулијана Червинија, савјетника прес-кабинета предсједника Италије. Пар се најприје вјенчао на Балију, а други пут су брачне завјете разменили у Риму 2013. године.
"Немам жељу да се вратим на велико платно. Прошло ме је. Глумац мора да се игра, а ја сам ту жељу изгубила у себи. Мене више то не забавља. Посљедњи филм сам снимила "Belle Epoque" (или "Последњи валцер у Сарајеву"), режисера Николе Стојановића, и већ тада се говорило биће рата. Три дана након завршетка рада почео је сукоб. Људи с којима сам до јуче сједила изгубили су разум. Питала сам се тада шта ја тражим у таквој земљи, какав посао, не могу да се заносим глумом, гдје су пријатељи један на другог дигли руку.
У Италији сам била на неколико пробних снимања. Код њих нема академија, него глумачких школа. Позориште им је слабије него наше. Урадила сам филм с Франческом Росијем и рекла сам доста.
Мене је у животу занимало све да научим, од фарбања до бетонирања. Сада имам своју органску башту. Сада радим ту своју њиву и волим да путујем. Њива се налази у оквиру школе и ту се налази кућа коју користе дјеца са аутизмом. Они саде и баве се пољопривредом. Моја другарица је усвојила једну дјевојчицу из Кине, а ја сам дошла на забаву и открила да се тај комплекс налази иза моје зграде. То је мали рај. Све је ту органско. Паралелно с глумом сам почела да студирам и пољопривредни факултет. Шест мјесеци сам ту долазила и молила сам да добијем ту парцелу. Цијели пројекат је осмишљен да се та болесна дјеца не би затварала у болнице, већ како може да им се помогне".
