Легенда српског рокенрола Бора Ђорђевић, фронтмен "Рибље чорбе", преминуо је у 72. години, а његов живот су обиљежиле четири велике трагедије.
Прва се догодила 1982. када је на концерту “Рибље чорбе” у Леденој дворани Загребу преминула 14-годишња дјевојка Жељка Марјановић од посљедица епилептичног напада.
Овај догађај дубоко је потресао целокупну јавност, а Бора се до краја живота тешко носио с овом трагедијом.
У то време члан Рибље чорбе био је славни Момчило Бајагић Бајага, који је проговорио о овом немилом догађају од којег се чланови бенда, на челу са Бором Ђорђевићем, никада нису опоравили.
.webp)
– То је било страшно, никад нам се тако нешто није десило. Чорба је била изузетно популарна и продато је дупло више карата него сто дворана може да прими људи. Послије тог догађаја, организатори су кривично одговарали, а наша турнеја је паузирана мјесец дана. Нисмо свирали, јер родитељи нису пуштали децу да одлазе на наше концерте. Ипак, након смрти дјевојке почело је много више да се води рачуна о безбједности, па се ништа слично више није десило ни нама ни било коме другом – испричао је Бајага пре неколико година.
Дјевојка умрла на концерту
Продато је много више карата од најављених 9.000, касније је организатор спомињао бројку од 10.500, а на концерту се окупило између 18 и 20.000 гледалаца.
– Без обзира на то што то од нас нико није захтијевао, људски смо били спремни да преузмемо одговорност за смрт Жељке Марјановић, која је тада само желела да буде део наше публике, и ништа више. Нажалост, то јој се није остварило. Нечијим крајњим немаром и због велике неодговорности угашен је живот дјетета које је тек, у ствари, почело да живи. Ни после толико година не могу да заборавим нити да се отргнем помисли како је мала Жељка издахнула баш на нашем концерту, док смо ми на сцени – свирали – написао је Миша Алексић у својој књизи “Уживо!: Аутобиографија”, легендарни басиста Рибље чорбе који је у новембру 2020. преминуо у 67. години од посљедица корона вируса, преноси Република.
Није могао да се помири са одласком колеге
Човјек са којим је Бора храбро загазио у музичке воде био је гитариста Радислав Рајко Којић са чијом смрћу се Ђорђевић тешко мирио. Управо са Којићем, Мишом Алексићем и Вицком Милатовићем из бенда СОС, Бора Ђорђевић је, по напуштању састава Рани мраз, основао Рибљу чорбу.
Први велики успјех остварили су са песмом “Лутка са насловне стране”, а Рајко Којић је са Рибљом чорбом све до напуштања бенда 1984. године снимио пет студијских албума и један лајв албум.
Те године Бора је сазвао састанак за чланове Чорбе у једној београдској кафани и саопштио да Рајко и Момчило Бајагић Бајага, који се у међувремену придружио Рибљој чорби, морају да напусте бенд. Рајко је годинама вукао проблем са дрогом, па су Бора и остали чланови сматрали да више није у стању да се избори са тим.
Послије још неколико излета у музици у потпуности се повукао и живео веома скромно у родном селу Јарковац. Смрт га је сачекала у престоници 1997. године, разлог је јасан, а за Бору је Рајков одлазак био велики ударац за који није био спреман. Рајко је имао само 41 годину.
Смрт прве супруге
Живот је Бори опалио нови шамар 2007. године када је преминула његова прва супруга Драгана.
Драгана је била Борина вечита инспирација и њој је посветио многе пјесме Рибље чорбе. Ипак, тачку на брак ставили су 12. фебруара 2007. године, са чиме се Борина супруга није мирила. Како су медији тада писали, разлог за развод наводно је била Борина нова љубав, 28 година млађа Александра коју је упознао на турнеји по Америци, а касније је и одвео пред олтар.
Послије развода од Драгане, Бора се иселио из њиховог заједничког стана у Улици 27. марта. Драгана је била на концерту Рибље чорбе 10. марта 2007. у београдској арени, а само 13 дана касније пронађена је мртва у свом стану.
“То је ударац од ког се не опоравља”
Смрт легендарног басисте Рибље чорбе Мирослава Мише Алексића 29. новембра 2020. године са којим је Ђорђевић одрастао и стасавао у рок звијезду Бора је тешко поднео. Навикао је, како је Бора говорио, да му Миша увек буде са леве стране и да гледа у његово насмијано лице, као што је то чинио пуне 43 године.
Бора се од овог губитка никада није опоравио, а једном приликом је истакао да му никада неће опростити што га је издао и умро прије њега.
– Не могу о томе да причам, то је толико потресно да Миша за десет дана оде. Ми смо се договорили да нас двојица умремо заједно на бини, али је он поранио, издао ме је. Вјерујем да би и он желео да наставимо да радимо – говорио је Ђорђевић дубоко потресен Алексићевом смрћу.
– Мој брат Миша је био покретачка снага бенда и не знам како без њега – говорио је рокер, па с болом признао:
– То је ударац од ког се не опоравља!
