Прије шест година краљ народне музике Шабан Шаулић изгубио је живот у стравичној саобраћајној несрећи у Њемачкој, а његова супруга Гордана се и дан данас до детаља сјећа њиховог посљедњег загрљаја.
Као и увијек, Гоца је Шабана на пут испратила са осмијехом и загрљајем, не слутећи да ће то бити њихов посљедњи сусрет о чему је говорила у емисији „Из профила“.
Гоца је открила да ли постоји нешто што Шабану није стигла да каже.
- Не знам… Увијек мислим да је можда још нешто требало да му кажем тад кад је пошао на пут, али не знам ни шта бих…- рекла је Гордана, а потом се присјетила дана када су се посљедњи пут загрлили испред породичне куће:
- Знам да сам само на пола дворишта дошла и загрлила га, питала сам га ‘Да ли си заборавио нешто’, а он каже ‘Ма не, не, само гледам’. И то ми је тако остало, то ‘само гледам’, тај поглед и та реченица су ми негдје у глави.
Иако је прошло шест година, туга и бол не пролазе, али Гоца је сада открила и како изгледају њени дани без супруга.
- Дани су ми сад потпуно другачији, године су потпуно другачије, цијели живот. Дала сам себи задатак да све оно што могу, а има везе са његовом каријером и његовим ликом, да урадим, да то иде даље. Санела и ја близу станујемо и много смо сви везани. Ја сам била јединица зато ми је био циљ да моја дјеца буду везана, они се више пута дневно чују, увијек знају гд е је онај други - објаснила је она.
Упркос огромној празнини, Горданину тугу свакодневно лијече дјеца и унуци који су јој данас највећи смисао живота.
- Рано устајем, јутарњу кафу пијем сама, на миру, док гледам дневник. Рано ујутру волим да сам сама са својим мислима. Онда креће дан, имам куму са којом проводим доста времена. Трудим се да отпутујем у Цирих да видим Михајла и његову породицу. Сад нам је пракса да у фебруар за мој рођендан идемо у Рим, сад ћемо нас три у Цирих, то су нека наша путовања. Гдје иду дјеца идем и ја - испричала је Шабанова супруга, а на питање гдје највише времена проводи када је тужна одговорила је:
- То је стан, ту сам сама са собом. Првих 7, 8 мјесеци нисам могла да слушам Шабанове пјесме, а сад наравно да слушам, да могу на миру да плачем и ето…
