Пјесма „Иванова корита“ обиљежила је каријеру покојне Мериме Његомир и уписала се на листу једне од најљепших народних пјесама икада.
Нумеру је написао Милутин Поповић Захар који је открио велику тајну која се крије иза познатог хита који првобитно није био намијењем Мерими.
Чувени композитор први пут испричао је како је настала једна од најљепших пјесама, без које не може да прође ниједно славље.
“Пјесму „Иванова корита“ написао сам 1999. године када се мој стриц Јакша разболио од рака панкреаса. Живио је у Београду и ја сам отишао да га видим, а он се већ полако гасио. И пошто је био поријеклом из Црне Горе, рекао ми је: „Молим те, синовче, донеси ми један балон воде са Иванових корита код Цетиња, чини ми се да ћу да оздравим од тога“, присјећа се Захар и додаје да би он и превалио толики пут да га у томе није спријечила стрина.
“Његова жена је то чула и рекла ми је: „Наточи му воде са било ког извора и донеси.“ Тако сам и урадио. Отишао сам код стрица, он је попио гутљај и рекао ми: „Ово није вода са Иванових корита.“ Кренуо сам кући, сав посрамљен, гризла ме је савјест. У Београду је била гужва, чини ми се да сам се возио сатима. И одједном су кроз главу почели да ми се нижу стихови: Не помаже вода мајко са корита Иванова објашњава композитор”.
Двије године касније пјесму „Иванова корита“ Захар је понудио Мерими Његомир.
“Њој се пјесма допала, али ми је рекла да је веома тужна. Зато сам накнадно дописао стихове: Ти не плачи, мајко стара, лијепа Анка проговара. У сну ми се Јова јави, оздравићу од љубави”, прича легендарни композитор, који је са покојном пјевачицом остао у контакту до самог краја.
“Била је изузетно снажна, у духовном, пјевачком и комуникативном смислу. Жена за коју сам вјеровао да ће живјети 99 година. Нећете нигдје наћи способнију жену од ње. Пјевала је савршено на свим језицима које је говорила. Не постоји пјевачица која јој може прићи по интелекту и изведби”, закључује Поповић.
