Пјевачица Сека Алексић данас ужива у луксузном животу, међутим, не крије да је одрасла у веома сиромашним условима.
Она је веома рано почела да се бави пјевањем, а мало ко зна коју школу је завршила.
Са само четрнаест година Сека је почела да пјева по кафанама како би помогла породици која је у то вријеме једва састављала крај са крајем. Иако је имала невјероватан таленат, њена мајка није жељела да се Сека бави музиком, али она од својих снова није одустајала.
Ипак, она је уписала занатску школу, а по струци Алексићева је женски фризер.
Мајци је редовно извлачила праменове, док је пријатељице, уз кафу, знала да офарба. Иако се својевремено сама бринула и о својој коси, данас је за то задужен тим стручњака којима Сека безрезервно вјерује, пише “Глориа”.
Није имала контакт са оцем
Подсјетимо, Сека је у болној исповијести проговорила о односу са оцем са којим годинама није била у контакту.
– Тата и ја смо током мог одрастања имали тај прекид комуникације зато што смо ми избјегли, отишли смо у другу државу, он је отишао за Аустрију. Тада су постојали само фиксни телефони и јако је било тешко наћи све, али десио се период када смо се некако пронашли. Моја тетка је тада отишла да живи у Аустрију, као избјеглица, а ми смо отишли са тадашњим нашим очухом за Бању Ковиљачу и ево то сам се сад сјетила, тетка је била та која је пронашла мог тату у Аустрији, у Бечу. То је био њен зет, а њега је цијела мамина фамилија обожавала. Он је био најбољи. И, тако смо ступили у контакт, тетка је дала од наше комшинице фиксни телефон, он је позвао. Али, када је тата позвао, искрено да вам кажем, ја нисам осјећала да причам са татом. Чудан је то осећај. Све је мене подјсетило, ја знам да је то мој тата, али то је у ствари шок. Ја сам се ваљда толико шокирала да ја нисам могла да се препустим емоцијама, само сам размишљала шта ће рећи мој очух Милан, да неће њему бити криво што мене зове тата. Међутим, све је то најнормалније прошло, ја мислим да је он био најсрећнији од свих нас што је мој тата позвао – причала је она.
– Мој тата је био генерално емотиван човјек. Он је могао да заплаче када види сироче на улици да проси. Такав је био и ја сам то попримила на њега, ја сам иста таква. Мене стварно те неке потресне слике везане за дјецу, буквално ме изују из ципела, буквално на такве тужне ситуације мени треба мало времена да дођем себи, вјероватно и због тог мог детињства ме то још више потреса, али тај наш сусрет је био јако, јако стресан и за њега и за мене. Ми смо се два сата само грлили и плакали – прича Сека покушавајући да не открива детаље јер су сузе почеле да навиру на очи.
