Рокер се само неколико сати прије њене смрти, не слутећи трагедију, са супругом Сузаном враћао у Београд након посјете БиХ, где је боравио да би неко време провели као права породица.

"Моја кћерка је имала 14 година када је та прича почела. Она је ратно дијете и генерално је у Сарајеву доста дјеце извршило самоубиство. Јако лако се долазило до тих најтежих дрога у то вријеме. Заљубила се у једног дечка који је био јако лијеп, свирао је бубњеве и био је веома талентован и стално су се дружили... Било ми је сасвим нормално да мало попије пиво или "продува траву". Међутим, тај дечко и сви његови другари су већ били на хероину. Наркомани се воде мишљу: "Што бих само ја био на игли, кад може још неко поред мене." Е тако је он њу навукао. Прво сам помислио када је долазила кући некако чудна да је била мало мамурна, да је попила мало више пива и дувала, док нисам провалио да је у питању хероин, а тада је већ било касно."

Милић тврди да је на све начине покушавао да јој помогне, али да је и сам направио кобну грешку, након које више није било повратка.

- Зај***о сам се једном када ми је рекла: "Ево, тата нећу више никад, никакву дрогу више нећу пробати." Хтјела је да јој изнајмим стан и ту сам направио највећу грешку, коју себи никада нећу опростити. Изнајмио сам јој стан, надајући се да се неће вратити томе и да ће јој се здравствено стање побољшати. Какво је у том стану било легло наркомана. То је био хорор. И они су се обично тако окупљали у изнајмљеним становима јер не могу по хаусторима или на улици. Кад је стан, онда их буде и до 50. То је био ужас када сам видио тај стан, боже драги", мучно ми је и када се само присјетим - рекао је тада Вукашиновић, и наставио:

"Моја прва жена је два дана чистила сав тај неред. Прва жена ми је замјерила и стално ми говорила да сам ја крив што ми је кћерка постала наркоманка и кривила ме је што сам јој изнајмио стан, а нисам могао да претпоставим да ће се све завршити тако, већ сам се надао да ће бити много боље. Ћерка ми је тада имала 14 година. Људи који су на хероину, када се убоду иглом, жаргонски речено кључају. Била је чак једна сцена пошто је она хтјела да буде бубњар, ја сам је ипак одвратио од те идеје и направио сам јој једну плочу јер је била заиста талентована за пјевање. Дешавало се да дођемо у студио и вјежбамо пјесме за албум, ја њу гледам, она пјева, ја свирам и од‌једном чујем да она не пјева и само се окренем, а њој глава сама пада. Као када се возите аутобусом, па вам се спава и онда мрдате главом, то тако изгледа. Тај тада дечко је у ствари њу увукао у све то. Онда је она нашла мужа и добила двоје дјеце, коју ја неизмјерно волим и стално сам у контакту с њима. Дјеца нису ништа крива. Они су моје срце. Тај муж је био још гори наркоман. Онда је она јадница касније патила јер је била свјесна да је наркоманка, али није могла да се избори с тим. Она се развела од тог првог јединог мужа и хтјела је да нађе нормалног дечка. И сљедећи је био лабилан психички и кризирао је. Видио сам да је била несрећна и да је хтјела да се промијени, али ми је рекла и да она не може да нађе нормалног дечка, већ само наркомана. Читав град је знао за њу. Хероин, када уђе у организам, нестаје психа која је некад постојала. Рак костију је кризирање од хероина кад те боле све кости. Кажу да то толико боли да само морфијум може да ублажи тај бол, никакве таблете нити лијекови. Код хероинских зависника се формира један страховити страх од тих болова.

То је проблем, што ма како те у кући одгајали, формирање личности долази кроз дружење са изабраним друштвом и ту је проблем. Ако сви крену да пију, а ти не пијеш, одмах си одбачен - шоња, пи***ца, сиса... И онда ти мораш да се уклопиш. Послије алкохола је дошла дрога. Не можеш ти техно и рејв партије да слушаш без екстазија. Не можеш ти такву музику нормалан да слушаш сатима, а кад узмеш екстази, можеш данима. Кад су направили такву врсту музике, направили су и дрогу која иде уз њу. Друго је кокаин и хероин, а хероин је најпогоднији. Мени је кћерка умрла због тога... Водили смо је ми на та лијечења, али не може, то је било јаче од ње, имала је дивне докторе, причали су они с њом и све. Послије тога је заиста дошла с једне клинике и видим ја да јој се психа вратила и то је функционисало једно 15 дана, рекао сам себи: "Дивно, скинула се." Али, како је добро фолирала, иначе је била онако интелигентна, имала је талента и за певање и за глуму и за све. Она је све то фолирала. На крају је рекла, када је требало да се врати у Сарајево: "Ето, за пет дана ће један фестивал" и питала је мене и моју тада нову жену да јој купимо карте и ми контамо коначно је ОК, али грешка. То је тек био хаос, тек су се тамо наркомани састајали. И ми јој купимо те карте, надајући се да је свему крај. Довукла је неку жену од 45 година, коју је представљала другарицом, неког глумца и неколико људи које није добро ни знала. И то је био хорор. Али док је била са нама тих 15 дана, била је нормална и све је било супер. Звала ме је: "Татице мој." Понадао сам се да се вратила у нормалу, али није, добро је глумила. Ма било је грозних сцена. Причао сам ја са ћерком и хтео сам да јој помогнем и избавим је из тога. Почела је да прича неке приче које више нису имале везе са оним њеним пређашњим мозгом и кренула је да виче: "Ја хоћу да се убијем." Када је имала 16 година. То што је она радила било је заиста страшно и видео сам да она неће да се скида. Имала је моју нарав. Ја сам чак и својој првој жени рекао када је она желела да имамо децу да не правимо децу јер сам знао да ће деца бити на мене. Рекао сам јој да ја имам јачу генетику и ето шта се догодило...

Хтио сам да је убијем кад сам видео да туче мајку.

"У једном моменту сам ћерку хтео да убијем од батина. Ја сам ушао у нашу тада заједничку кућу и када сам отворио врата, видео сам како Маја туче моју супругу, која је малтене немоћна. Ударала је ногама, а она је лежала на поду. Ја сам ја замало бацио са терасе, независно што је моје дете, али то кад сам видео, знао сам да јој је тражила паре, а она мучена није имала да јој да и моја ћерка је њу тукла. Ето, то су ти наркомани. И оног њеног сам хтео да нађем. Маја је мрзела мајку, моју прву жену, јер ју је звала наркоманка, и она је њу прва провалила да се дрогира. Мајку је мрзела, а мене је волела. Та психа није била моје дете. Од хероина је била деформисана њена психа. Изгубио јој се идентитет који је постојао пре. Као девојчица је била духовита, симпатична, талентована и омиљена и све је кренуло наопако после тог њеног првог дечка", рекао је он тада за "Републику".

Пратите нас и путем Вибера