- Ljudi ne shvataju da je scenario za film "Južni vetar", čak i za prvih pet epizoda kasnije snimljene serije, nastao između 2007. i 2010. godine, a radni naslov scenarija bio je "Metar asfalta". Krenuo sam da pišem sa Petrom Mihajlovićem i jako nam se dopalo to što radimo. Izlazili smo sa tom idejom i mnogi su nas odbijali - rekao je Miloš.

- Onda smo pokušali na sve moguće načine da dođemo do finansiranja projekta - raspisivali smo sve moguće varijante, seriju, prikvel, sikvel, da bismo nekako privukli nekog producenta ili da bismo na nekom konkursu dobili novac.

Minimum 15 puta su nas odbili. Išli smo na razne konkurse, tad je bio gradski konkurs, nudili smo RTS, raznim nekim producentima - ali to nigdje nije prolazilo i niko u to nije vjerovao. Čak su neke kolege komentarisale da to niko ne bi gledao, da to više nije aktuelna tema - nastavlja on priču.

- Scenario se ne bavi ni devedesetim godinama, niti onim što je aktuelno, htio sam da napravim jedan univerzalni krimić koji je smješten kod nas. Interesantno je to da, kada je film izašao, ljudi su ga povezivali s događajima koji su se desili ili koji su se u tom trenutku dešavali - ne shvatajući da je sve to nastalo deset godina ranije. Takođe, sve te stvari u tom svijetu koji smo mi opisivali zapravo su iste. Taj univerzalni momenat postoji od naše države, pa do bilo koje druge države na svijetu, u manjoj ili većoj mjeri - to je stvar ljudske prirode. Sve te stvari mogu da se prepoznaju ako ih uradiš ispravno, kao što svaka ljubavna priča može da se prepozna.

Zato su mnogi ljudi prepoznali neke stvari koje su vidjeli u prošlosti, a vidjeće ih sigurno i u budućnosti - jer su to stvari koje se ponavljaju, ciklične su. Jedina stvar je što smo mi uspjeli da prenesemo to publici, a da ne bude ko bajagi. Pristupili smo tome kao ozbiljnom sadržaju i sve glumce sam tjerao da se tako odnose prema liku i priči. Da to igramo sa pokrićem, a ne bez veze - da se prikaže da ti likovi imaju više slojeva, da ne bude jednodimenzionalno. Mislim da je to bio razlog uspjeha, jer je taj žanr poslije dugo godina ponovo profunkcionisao kod nas - govori Avramović.

Kako je nastao Maraš

- Dok smo tražili pare za film, mijenjali smo mnogo glumaca. Na samom početku je trebalo da igra Igor Đorđević glavnu ulogu. Međutim, do trenutka kad smo počeli da snimamo, bio je prestar, imao je već 40 godina, kao i ja - jer se toliko dugo sve spremalo. Jednostavno, više nije imalo smisla, tu ulogu je morao da igra mlad čovjek. Igor je sjajan glumac i zaslužuje mjesto kod nas na filmu i televiziji. Bilo je još glumaca koji je tu trebalo da učestvuju - Lane Gutović je trebalo da igra, Lazar Ristovski...

Osim sa Igorom, nikakav to nije bio dogovor konkretan. Đorđević je bio neko sa kim sam zaista pričao da treba da igra tu ulogu, onda smo u jednom momentu izgubili nadu - mislili smo da ništa neće biti od filma, niti sam se ja time toliko bavio. Po difoltu sam slao scenario na konkurse u nadi da će se nešto desiti, ali, naravno, ništa se nije dešavalo. Od tada je prošlo već skoro deset godina. U jednom trenutku sam razgovarao sa Petrom Benčinom, pa sa Strugarom i onda sam odlučio da je najbolje da napravim kasting. Da se ne bih ja previše zezao sa tim, htio sam da uradimo to ozbiljno i da stvarno pozovemo sve moguće glumce koji dolaze u obzir. Za Maraša su bili u opticaju Vuk Kostić, Marko Janketić, Andrija Kuzmanović, Petar Strugar... Mnogo njih je bilo na tom kastingu za Maraša. Neko iz ekipe je zvao Bikovića, predložio mu je da proba. U početku ga nisam vidio u toj ulozi. Onda je probao i na kastingu je bio ubjedljivo najbolji. Bio je bukvalno sve ono što smo mi tražili, stvarno se spremio i potrudio - svi smo bili jako zadovoljni i znali smo da je to to -

Biković besplatno

- Od tada, od kastinga, to je bilo 2016. ili 2017. godine, ne mogu tačno da se sjetim, naš odnos se postepeno razvijao. Milošu se taj scenario jako dopao. Kako je Biković pravio karijeru i postajao uticajniji, on je postepeno sve više ulazio u projekat - shvatajući koliko se borimo i koliko nam je teško da dođemo do novca. On je prepoznao projekat i mi smo se prepoznali kao ljudi. Postepeno je sve više i više, kako je vrijeme odmicalo i kako nam je postajalo sve teže da dođemo do finansiranja, ulazio u projekat kao čovjek, glumac i, na kraju, producent.

On se maksimalno dao, igrao je besplatno, pomagao nam je na razne načine, raznim kontaktima... Film je koštao nešto preko 300.000 evra, sa tim danas ne bi mogao da snimiš ništa. Zaista je bila velika borba i, da nije bilo glumaca koji su bili spremni da rade besplatno ili za simbolične honorare, da nismo besplatno dobijali lokacije, dio opreme - mi ne bismo u ovome uspjeli. Svi su bili spremni da za ovaj film zalegnu i pomognu koliko god mogu - da rade za manje para ili čak i besplatno. Tako je i nastao taj film - iskren je Miloš Avramović, režiser filma koji je pogledalo preko 700.000 ljudi.

(Kurir)