Фолкер Милош Бојанић једном приликом јер причао о својој првој жени са којом се вјенчао када је имао 22 године.
Наиме, Милош Бојанић са Драгицом има сва сина Микицу и Банета, обојица су повукла таленат на оца и баве се музиком. Милош је са њиховом мајком био од своје 22 године, а како каже, веза је трајала само пет дана, након чека су одлучили да се вјенчају.
"Ех... нас двоје, видјели се у кафани и ја јој рекао: "Ја бих волио да ти будеш моја жена." Тако је и било, и послије пет дана ми смо се вјенчали."
То је било свиђање на први поглед. Како човјек да се заљуби за пет дана, па то је немогуће, рекао је он.
"Ја сам најлуђи човјек на свијету, који се жени на брзину. Ма каква љубав на први поглед, ја не знам сада шта је то било. Како човјек да се заљуби за пет дана, па то је немогуће, ја сам будала. Нисам ја са њом био 24 сата, ми нисмо спавали заједно, она је невина ушла у тај брак. Ми смо били балавци, Драгица 18, а ја 22 године. Она мене никада није спутавала, увијек ме у свему пратила."
За крах брака криви недовољно познавање
"За наш раскид мислим да је највећи кривац баш тих пет дана, нисмо се довољно упознали. Ми смо се споразумно развели, све смо се договорили. Подијелили смо имовину. Ја сам тада имао двије куће овдје, кућу на мору и један бизнис, пекару. Она је узела те двије куће и пекару, мени је остала кућа на мору и наставио сам даље. Ми се никада нисмо посвађали, наша дјеца никада нису чула да се ми расправљамо. Е сада, морам да признам да је било мало проблема када сам се други пут оженио, женска сујета је прорадила", рекао је Милош својевремено, па је додао да је након брака 4 године био слободан.
- Градио сам један дворац, радио пуном паром, наступао... Посветио сам се свим тим неким стварима, а онда сам упознао моју Бранку, с њом је прошло више времена него с Драгицом, 15 дана. Бранку и мене нико други није спојио него сам Господ бог. Мени је њена једна пријатељица причала о њој, знаш већ како иду те женске приче... Лијепа је, добра је, али сам ја тада био у неком свом другом филму. Када сам имао једну несрећу, све се промијенило, отишао сам под Острог и кренуо је нови живот - говорио је он за Курир.
Љубавна прича са Бранком
"Једно вече у четири ујутро, када сам се вратио са свирке, та моја комшиница ме чује и ја је тада питам за Бранку. Она није хтјела да је зове толико касно, али сам ја окренуо. У четири ујутро! Рекао сам јој да ми је Верица причала о њој, да је лијепа, и кажем јој да бих желио да је упознам.
Мени је остао њен број и ми смо контактирали двије недјеље тако, без да смо се упознали. Ја сам тада осетио да је прорадила нека хемија, бар с моје стране. Кроз причу сам схватио да ми држи пажњу. Одем ја у Пазову, гдје је она живјела и радила, и кад сам је видио, нисам могао да угасим кола. Једноставно нисам умио у том тренутку. Прелијепа црнка у бијелим кломпама ме сачекала, моја животна сапутница Бранка. Ми смо сједели цијели дан и причали, и ја јој кажем: „Јао, девојко моја, ти да имаш десет година, ја бих тебе одмах узео за руку и оженио!“
- Она је ту ноћ - судбина или шта ли је већ - заглавила на операцији слепог цријева, ја сам отишао на море и понудио јој да дође да се опорави код мене. Ја сам њој ту раницу прскао, превијао, спремао јој чорбице од рибе. Провели смо на мору 15 предивних дана. Вратио сам њу у Пазову, ја у Нови Сад.
- Бацио сам се с радником на мјешалицу да завршим градњу куће. Она је дошла код мене у ту кућу и провели смо ноћ заједно. Имали смо само један кревет, купали смо се код мог садашњег кума. То вече сам ја њој рекао да не иде нигдје и да остане да живи са мном. Нека будемо заједно и три, шест мјесеци, објаснио сам јој да ћемо подвући линију и направити математику.
- Рекао сам јој да са мном не може да пропадне. Тако смо ми почели и ево, 21 годину никада није било да смо посвађани или да не причамо пет минута. Цијела моја фамилија ју је прихватила, моју дјецу је поштовала, једино нисам успио с бившом женом да је спојим, јер је Драгица на почетку нешто извријеђала - закључио је Бојанић за Курир.
