Тома Здравковић оставио је иза себе двоје дјеце из два брака - ћерку Жаклину и сина Александра.
Вјечити боем у души, имао је неколико порока, а чини се да у му, поред алкохола, биле управо жене. Како је говорио, није био много лијеп, имао је велики нос, али и осмијех којем је ријетко која дама могла да одоли. Кроз њега се и веселио и туговао, али и освајао фаталне љепотице.
Званчино се женио четири пута, већ у првом браку са Олгицом, који се десио 1963. године, добио је ћерку Жаклину. Са ове дистанце, Томина насљедница признаје да јој је криво што са оцем није провела више времена.
- Живјела сам један период мог живота, кратак, са њим и кад је умро, била сам јако, јако тужна. Живиш са чињеницом да је он дио тебе, да постоји у мени, у мом брату, у пјесмама, у другим људима којима је дао лијепа осјећања - својевремено је испричала Жаклина.
Памти га као невјероватну особу, компликовану, а истовремено и њежну, проткану дубоким емоцијама.
- Био је посебна особа. Зрачио је тугом и позитивизмом у исто вријеме. Сјећам га се као некласичног оца. Пиће и изласци су били дио његовог живота и то сам прихватила. Знам да заплачем као он. Често преко интернета погледам његове снимке. Имам једну његову кошуљу у којој је наступао, дуго је нисам прала. И једну златну плочу. По мом осјећају, никада се није тукао и свађао, имао је своје ја и то му нико није одузео. Знао је да попије, али онда би код њега наступила туга - открила је једном приликом.
Данас живи у Холандији и мама је два дјечака, а у Србију долази свако године, како би одала почаст свом оцу. Истакла је да је један од насљедника веома музикалан, те да свира гитару, али и да воли другачију музику и нема намјеру да уплови у естраду.
Воли да слуша све Томине пјесме, а највише - "Киша је падала" и "Дотако сам дно живота".
Жена која му је заиста променила живот била је фризерка Гордана, коју је упознао у Торонту. Љубав међу њима се родила из пријатељства, а многи сматрају да је Томи управо она продужила 18 година живота, након што се разболио. Иако је била велика разлика у годинама, то им није представљало никакву препреку. Гоца је имала разумијевања за Здравковића, а круна њиховог брака је син Александар, за кога кажу да је очева копија.
- Кад сазнају чији сам син, прво ме питају како сам одрастао уз њега. Некада сам се представљао као Александар Саша, да бих избјегао терет презимена Здравковић. Био сам премлад када је умро, тек касније сам схватио колико он значи за музику и за друге људе и шта је оставио иза себе. Тек са својих 16-17 година, када сам почео да се заљубљујем, почео сам да схватам његове пјесме. Умјесто у парк, некад сам са њим ишао у казино. Видио сам многе ствари много млад. Нисам ни знао шта се дешава око мене - рекао је прије неколико година Александар.
У Торонто се враћа са мајком Гоцом 1992. године, тамо се и школовао, а каријеру гради, такође, у свијету музике, али на другачији начин.
- Има свој приватни студио и правим музику, али електронску. Осим тога сам аудио и видео техничар на бројним концертима, конференцијама и прославама. Завршио сам музичку школи, свира, виолину и клавир. Сматрам да не знам довољно добро да певам, тражио сам свој пут и не желим да ме гледају кроз оца. Желим сам да постижем успјехе - закључио је.
Са сестром Жаклином је у контакту и виђају се, како су истакли, колико им обавезе дозвољавају, јер живе у различитим државама. Иако је доста млађи од ње, одлично се слажу.
(Стил)
