Легендарни Жарко Лаушевић преминуо је данас у 63. години. Неки ће рећи да се прикључио „небеској сцени“, гђе га чекају бројни великани домаћег глумишта које смо изгубили протеклих година.
Између осталих, сигурно, његов пријатељ Небојша Глоговац с којим се прије пет година опростио дирљивим, али не и патетичним, писмом објављеним у недељнику НИН. тад је и најавио нови заједнички пројекат, можда тамо горе…
Жарково опроштајно писмо Глоговцу преносимо у цијелости.
Драги Глоги,
Читам твоју поруку од пре неки дан:
„Знам да ће бити добро… Причаћемо… Само мало да прође ово лудило… Што кажу, Срби памте до четвртка, тако да се чујемо за викенд, а до тада, ево ти пар вицева…“
Јесенас смо, чекајући превоз на аеродрому у Бостону, правили планове да нешто радимо заједно. Рекао си „радићемо сигурно или овде или тамо“. Онда ти је стигла порука и поскочио си као мало дете:
„Добио сам награду у Лондону!“. Била је то награда за најбољег глумца престижног европског фестивала. Сви смо, понети тим осећајем великог поноса, одиграли последње извођење „Хадерсфилда“. И те ноћи сам те, као и на целој канадско-америчкој турнеји, гледао на сцени, са стране, нем од среће што присуствујем једном чудесном предавању и давању себе глуми какво никада раније нисам видео.
Моја настарија ћерка је годинама имала свог омиљеног и најбољег глумца. Онда ми је једног дана бојажљиво изјавила:
Тата, ти више ниси мој најбољи глумац!“.
„Ах, ко је тај што је чеду моме помутио разум?“ – промуцах неког патетичног Шекспира из сећања.
„Небојша Глоговац…“ – скрушено ми признаде. Загрлих је.
„Па, он је и за мене најбољи глумац“ – признах и ја њој.
Лакнуло јој је. И због тебе је отпутовала из Чикага с нама у Бостон да поново одгледа представу.
Глоги, од када сам чуо за твоју бољку, кренуо сам нешто да пишем за нас. Па да одиграмо… или овде или тамо.
И чекам да се чујемо… за викенд.
Твој Жарко.“
