Из њихове продукције изашло скоро педесет пјесама које су нашле пут до срца малишана, али и њихових родитеља.

Иако га сви знамо као народног пјевача, не крије понос што је успјешан и у сасвим другачијем жанру.

"Урадио сам више од 40 пјесама са анимацијама, све су завршене. То води моја кћерка Емилија и пушта на пар мјесеци по неку пјесму, да не досадимо са много пјесама. Јер ипак, треба да се што више слуша да их дјеца запамте. Занимљиво ми је да ми се многи пријатељи који имају дјецу зову и кажу да сам их заразио са овим пјесмама. Кажу ми: ‘Ајде што дјеца слушају, него и ми’ (смијех)“, рекао је Бекић.

Занимљиво је да је једна од пјесмица доживјела невјероватан успјех у далеком Јапану.

"Док су моје кћерке биле мале ја сам их успављивао и тако сам измишљао и пјесмице и приче. Временом како су одрасле ја сам заборавио на то, али када ми се родио унук послије 25 година, почео сам њему да тепам и пјевушим нове пјесмице. Кћерка ми је онда рекла: ‘Ћале, је л’ се сјећаш оних пјесама што си нама пјевао?’ Рекла ми је да их снимим, а ја сам се питао ко би то слушао, мислећи на ЦД. Она је инсистирала да то одрадимо, и да је пустим да отвори јутјуб канал, како би и друга дјеца то слушала. Задовољан сам и срећан, јер јако је тешко написати дјечију пјесму. Мора пуно да се размишља, да неког не повриједиш, да видиш да ли ће дијете то да разумије. Како ће и и дијете и родитељи то да прихвате. Моја кћерка то зна гдје шта иде. Има једна успаванка на српском, које је, рецимо најслушанија у Јапану“, открио је Беки и додао:

"Да, избацили смо је прије двије-три године и освојила је Јапан, има укупно око 7 милиона прегледа. А пјесма траје десет минута“, рекао је за Гранд.

Пратите нас и путем Вибера