Репер Стефан Ђурић Раста гостовао је у Центру дана АТВ-а гдје је говорио о филму 3211, својим данима у затвору као и новим пјесмама.
Раста за Центар дана открива како се снимао филм и зашто баш носи назив 3211?
"3211 је број ћелије у којој сам се налазио и симболички представља читав тај период мог живота. Људи који ме прате и слушају моју музику знају да се увијек отворено оголим када је у питању мој живот. Сваки сегмент мог живота сам ставио у поједан албум. Ово је био моменат кад сам принудно имао инспирације да напишем 3211", каже Раста.
Због кућног притвора Ђурић је био приморан да већи дио филма снима у стану, па му је дом претворе у сет.
"Кренули смо у пројекат у једном елементу гдје нам је динамика била битна и нисмо хтјели да прекидамо, а на све то сам имао наногицу. Био сам принуђен да то све буде у кући, односно да та ћелија и ходним коју смо правили, све је то рађено у мом стану. Имао сам ситуација када људи долазе да виде, све је изгледало импресивно иако је било у центру града. Све је било у служби филма, али није пријатан осјећај. Ја сам то све наставио и након изласка из притвора, агонија се наставила али све у служби снимања филма", каже Раста.
Репер наглашава да је поента филма да све има границе и да се не треба све учити на сопственој кожи.
"Управо је то нешто што сам хтио да поручим овим филмом. Да не глорификујемо било какву врсту криминала. Просто да клинци из мог угла виде да се не исплате све ствари у животу, не треба пратити све трендове који долазе са запада или истока. Најбоље се учи на сопственој кожи, али не мора баш све да се учи на сопственој кожи. Зато је овај филм најбољи показатељ млађим генерацијама да виде да то ипак није кул и да може без тога", каже Раста и поручује:
"Нисам ухапшен зато што сам некога убио или оштетио. Није ми био неки осјећај кривице, али сам имао дубок осјећај покајања у смислу да сам посложио приоритете у животу и видио шта ми је битније. Да сваки пут размислим кад нешто радим да сам свјестан посљедица. Највеће су да не видим своју породицу и да дуго будем без ње".
Раста истиче да је један од инспиративних дијелова у размишљању током креирања филма да својој кћерки Тари прикаже зашто је био толико одсутан.
"Била је на премијери, гледала је филм, успио сам да јој одговорим на доста питања, али исто тако очекујем доста питања".
Нумера "Кавез"
П"исао сам је док сам био у притвору у полицијској станици. Сјећам се да сам ту пјесму вртећи се у округ у ћелији од 2 са 2 и писао у глави тај рефрен. Прву ствар коју сам тражио када сам ушао у Централни затвор су папир и оловка да запишем рефрен. То је прва нумера која се налази у филму и прва нумера која се налази на албуму и отвара албум", каже Раста за Центар дана.
Нема ме толико у јавности, нисам толико изложен у јавности, први пут сам ту видио колике симпатије имам и с једне и с друге стране.
