Тома Здравковић, легенда народне музике, важио је за великог боема, хуманисту, пјесника чисте душе, али и великог заводника.
Многим женама је посвећивао своје пјесме, а стихови који су им намијењени остали су као вечни и ванвременски хитови који се и данас пјевају.
Тома је пјевао о Љиљани, Сањи, Данки, Бранки, Нади, Александри и многим другима. Ипак, мало је познато да је своју најтужнију пјесму посветио једној Славици, а отпјевао ју је само једном.
Пјесма ''Букет белих ружа'' крије трагичну истиниту причу о његовој љубави која је умрла са непуних 20 година.
Тома је Славицу упознао у хотелу ''Бристол'' у Тузли и замишљао да ће се оженити њоме, међутим, у њеном дневнику је прочитао шта је писала о бројим мушкарцима што га је потпуно сломило.
- Мојој првој проби присуствовали су фудбалери Драган Шекуларац и Зоран Миладиновић. Подсмијавали су ми се. Утучен и искомплексиран, нисам примијетио да Славица сједи са Зораном. Схватио сам да нешто није у реду тек кад сам им пришао. Пред цијелим друштвом рекла је да мора да обиђе неке пријатељице. Шта сам могао него да се сложим. Вратио сам се у пусту собу хотела ‘Балкан‘, а она се појавила тек послије поноћи - касније је испричао Здравковић, преносили су медији.
Када је 1963. године пјевао на Црногорском приморју добио је телеграм од љекара који је лијечио Славицу, те му је открио да је неизљечиво болесна и да жели да га види. Када ју је посјетио у Сарајеву, није могао да је препозна јер је смршала тридесет килограма. Због наступа је морао да иде, а неколико дана касније је сазнао је да је преминула.
- Умрла је у Сарајеву, сахрањена је у родном Травнику, а ја сам стигао на свјежу хумку, тек да положим букет бијелих ружа. Седам-осам година касније, баш у Травнику, први пут сам јавно пјевао пјесму њој посвећену која је била огледало нашег живота. Извео сам је тада и никад више. Плакао сам ја, плакала је цијела сала. То није био концерт, већ опијело… А била је плава са кратком косом. Имала је и очи плаве и помало тужне. Висока, са дугим ногама у плавим фармерицама, изгледала је као права ‘баба рога.
(Курир)