Хрватска књижевница Ведрана Рудан позната је по својој искрености, а овога пута отворено је проговорила о тешком дјетињству, проблематичном односу са оцем и изазовима кроз које је прошла.
Како је истакла, њено одрастање било је обиљежено насиљем и траумама које су оставиле дубок траг. Ведрана је признала да је два пута покушала да убије оца због злостављања и тешких увреда.
- Покушала сам да убијем оца кад сам имала 15 година, али ми није успјело. Покушала сам и са 20, али је једва остао жив. Он је мене ухватио, ја сам имала 21 годину, дипломирала сам и радила. Била сам нормална жена. Тада су се носиле мини сукње, па су онда преко ноћи дошле у моду макси сукње. Ја сам као и свака млада дјевојка пратила моду. Онда сам бацила мини сукњу и навукла макси - препричавала је језиви догађај Ведрана.
- Онда је он дошао у нашу кухињу, простачки ме је одмјерио и каже ми: 'Јуче си била к*рва, а данас си часна сестра, одлучи се'. Ја му на то одговорила: 'Не се*и'. То је био први пут да сам у животу дигла тон на оца. Он, дивљак, мени коментарише сукњу коју сам сама купила. Он је тада пришао мени, зграбио ме за одјећу и бацио у стаклени ормар. Била сам сва у крви и стаклу. Мајка се тресла. У том моменту сам узела шерпу пуну гулаша и бацила му је у главу. Он се некако одмакао, био је сав у крви, мајка је скоро умрла. Ја сам га хтјела убити. Одвела га је онда мајка доктору, закрпио му је ране и након тога се вратио у своју кафану и рекао конобарици да сам га хтјела убити. Конобарица му је тад рекла: "А шта је до сад чекала?". Тада сам отишла од куће у намјери да се више никада не вратим - испричала је Ведрана својевремено.
Она је навела и да је није погодила очева смрт, те да ни једног тренутка није осјетила тугу због његовог одласка.
- Када ми је умро отац себи сам рекла бар сузу пусти, и заиста сам једно двије, три сузе извукла из себе. Тада сам рекла себи, то смеће ти је толико зла учинио, какве сузе. Одј**и оца - рекла је књижевница и истакла да је имала јако тешко дјетињство.
- Дјетињство ми је било тешко, али ми је дало снагу да презирем људе док се не догоди супротно. То је оно што мене чини јаком, то ми је усадио отац који је презирао људе, па тако и мене. Млатио је мене, мајку и сестру. Баку није, јер је она била снажна особа. Презирем људе, док не откријем некога ко ми се свиђа, а онда га черечим до смрти и тражим у њему мане. Не вјерујем апсолутно никоме, не може ме завести ни освојити нико. На пола прстију једне руке могу набројати људе које волим. Све друге испитујем, сваки дан су ми на столу за сецирање. Тешко је живјети са тим, било би боље да сам опуштенија, али нисам - искрена је била Ведрана у емисији "ТВ лица као сав нормалан свет".
