Жељко Самарџић рођен је у Мостару, а негови суграђани открили су детаље о пјевачу који до сада нису били познати јавности.
- Жељко, али и његова супруга Маја права су мостарска раја! Никад он није заборавио свој град, сврати често и данас, али најчешће у пролазу. Он је одрастао овдје, у центру града. Уписао је и музичку школу, часовима је вјежбао на клавиру, како би се доказао пред дјевојкама, које су лудјеле за њим. Почео је да пјева дивећи се пјесмама Кемала Монтена. Један од првих наступа ван Мостара је и био са Кемицом, како га је он од милоште звао. Супругу Мају упознао је на плесу и већ у 21. години се оженио. Одувијек га је поред дивног гласа, красио и предузетнички дух – прича пјевачев бивши комшија, па наставља:
– Чим је завршио гимназију, отворио је са покојним пријатељем доктором Џенаном Салковићем чувени клуб “Кабаре”, у коме је радило 12 конобара. То је било једно од најпопуларнијих мјеста у граду, гдје су се окупљала сва херцеговачка елита и интелектуалци, спортисти… Много је радио и мучио се са тим локалом, набављао је храну, али је и пјесмом забављао госте.
Ипак, рат је 1992. године промијенио Самарџићу живот из коријена.
– Сву уштеђевину коју је годинама скупљао уложио је у комплетну обнову “Кабареа”, од пода до плафона. Убрзо се заратило и Жељко је са женом и кћеркама морао да спашава живу главу. Све је то пропало. Одавдје је отишао са једва 200 марака у џепу. Био је и рањен у кук за вријеме рата, а од превеликог стреса и страха тада је буквално осиједио за једну ноћ, а имао је црну косу – рекао је још један Жељков познаник.
Жељко је неколико пута у интервјуима говорио колико воли Мостар и да увијек сврати у пролазу, кад год има времена.
– Волио бих да имам више слободног времена, па да могу дуже да останем у Мостару јер то најчешће и нажалост буде на кратко, у пролазу. Младост је дивна сама по себи, а ја сам је већим дијелом проживио у Мостару. Ту су остали најљепши комади моје младости, људи, пријатељи, породица… све оне украдене трешње и први пољупци поред Радобоље, топле љетње мостарске ноћи… многе текме “Рођених” под Бијелим Бријегом… Стари, прастари Мост који је спајао много више од двије обале, па се онда у тешком тренутку преполовио и сурвао у Неретву, не издржавши терет пробуђене мржње… Све су то уредно послагане успомене које пркосе забораву – рекао је једном приликом пјевач.
